Pećina Šanidar donela neverovatna otkrića: Kosti neandertalaca pričaju o nasilju, ali i brizi

Tragovi na kostima neandertalca, koje su pronađene u pećini u iračkom regionu Kurdistan, pružaju dokaze i o nasilju i o saosećanju kod najbližih evolutivnih rođaka ljudske vrste, pokazuju najnovija istraživanja. Na njima su uočeni tragovi rane, koja je po svemu sudeći nastala usled smrtonosnog napada kopljem, kao i znaci ranije povrede koja nije bila fatalna, a koja je možda podstakla pružanje brižne nege, preneo je Rojters.

U pećini Šanidar, na planinama Zagros u severnom Iraku, istraživači su otkrili delimično očuvan skelet neandertalca, starog oko 45 godina. Među pronađenim ostacima nalazila se i leva lopatica sa kružnim otvorom prečnika 15 milimetara, što ukazuje na ubod koji je prodro duboko u telo.

Preporučujemo

Kosti ove jedinke, koju arheolozi nazivaju Šanidar A, otkopane su ispod sloja stena i sedimenta debljine oko 7,5 metara u unutrašnjosti pećine, a procenjuje se da potiču od pre oko 75.000 godina.

Prema rečima istraživača, oblik povrede ukazuje na to da je ona nastala snažnim ubodom drvenog koplja sa zašiljenim vrhom, oružjem za koje se zna da su ga neandertalci koristili, a ne kopljem sa kamenim vrhom. Bilo je to oružje koje se upotrebljavalo u lovu na krupne sisare, koji su predstavljali važan izvor hrane.

Kako je navela biološka antropološkinja Ema Pomeroj sa Univerziteta u Kembridžu u Engleskoj, neandertalci su sigurno znali da bi takav udarac doveo do brze smrti.

Arheolog sa Univerziteta u Kembridžu i koautor studije objavljene u Scientific Reports Grem Barker, koji od 2015. godine rukovodi iskopavanjima u pećini Šanidar, smatra da je najverovatniji scenario nasilje između ljudi. Istraživači navode da se nasilje verovatno dogodilo ili unutar iste grupe neandertalaca ili između pripadnika suparničkih neandertalskih grupa, dok su napad pripadnika vrste Homo sapiens ili slučajna povreda manje verovatni scenariji.

Pored lopatice, istraživači su pronašli i nekoliko rebara, gotovo potpunu desnu šaku i sedam zuba, uglavnom prednjih zuba donje vilice, koji su pripadali jedinki poznatoj kao Šanidar A.

Na zubima su pronađeni tragovi koji ukazuju na to da je ovaj neandertalac preživeo tešku povredu usled koje su prednji zubi bili smrskani i izgubljeni.

- Bol je morao da bude izuzetno jak, a obavljanje osnovnih radnji, poput jela i pića, bilo je otežano. To verovatno znači da je Šanidaru A bila potrebna hrana koja je prethodno usitnjena, kao i mogućnost da se odmara, a tokom oporavka mu je bila neophodna pomoć članova grupe - izjavila je Pomeroj.

Pećina u kojoj su pronađene kosti još od pedesetih godina prošlog veka predstavlja izvor saznanja o neandertalcima, a slučaj Šanidar A sada pruža novi uvid u njihovo ponašanje.

- Vidimo dokaze o dvema suprotstavljenim stranama ljudske prirode: brizi i nasilju, koje koegzistiraju u istoj osobi. Neandertalci su u mnogo čemu bili slični nama, kako u dobrom tako i u lošem, a ovo otkriće pobija stereotipe o neandertalcima kao neinteligentnim pećinskim ljudima lišenim osećanja - zaključila je Pomeroj.

(Telegraf Nauka/Tanjug)