Otkriveno kako je izgledao dečak (11) čija je lobanja uzidana u Ćele-kulu: Skenirana lobanja Stevana Sinđelića

Digitalno rekonstruisano lice dečaka od 11 godina, čija je lobanja uzidana u Ćele-kulu zajedno sa još 56, koliko ih danas ima, predstavljena je sinoć na konferenciji TEDxMedijana 2026. Lice je predstavljeno tokom izlaganja dr Nataše Šarkić, vodeće naučnice projekta Novo lice Ćele-kule, objavljeno je na sajtu Novo lice Ćele-kule.

Dr Šarkić je govorila na temu „Jezikom nauke ili jezikom ljudi?“ U vremenu kada su informacije dostupnije nego ikada, istovremeno svedočimo sve većem širenju pseudonauke i dezinformacija. Govor se bavio pitanjem kako nauka može izaći izvan akademskih krugova, zadobiti poverenje društva i postati deo svakodnevnog razgovora.

Jasni jezik i vizuelna komunikacija

Kroz primer projekta „Novo lice Ćele-kule“ pokazano je kako savremeni pristupi – od jasnog jezika i vizuelne komunikacije, preko novih tehnologija, do uključivanja javnosti – mogu da približe kompleksna naučna istraživanja širokoj publici.

Digitalnu rekonstrukciju lica uradio je prof. Fabio Kavali, dok je finalni izgled lica uradio Euclidean Studios, navedeno je na Instagram stranici Novo lice Ćele-kule.

Antropološka analiza lobanja iz Ćele-kule pokazala je da je u 78 odsto slučajeva bilo moguće odrediti pol, a sve analizirane lobanje u tom uzorku pripadale su muškarcima. Procenjena starost stradalih kretala se od 11 do više od 50 godina. Među njima se izdvaja upravo najmlađa žrtva.

Na njegovoj lobanji utvrđena je teška povreda nastala udarcem tupim predmetom u predelu čela sa visine. Reč je o povredi koja je bila smrtonosna.

Na Instagram stranici Novo lice Ćele-kule objavljeno je i da je urađeno najavljeno CT skeniranje lobanje za koju se veruje da je pripadala resavskom vojvodi Stevanu Sinđeliću. Rezultati će biti analizirani u Italiji i mogu da se očekuju za dve, tri nedelje.

Kako je Ranke opisao ove događaje

Ćele-kula nastala je posle bitke na Čegru 1809. godine, u kojoj je Sinđelić pucao u podzemni magacin baruta, a u eksploziji su stradali i turski i srpski ratnici. Turski paša je u znak osvete i opomene naredio da se od lobanja srpskih boraca napravi Ćele-kula, ali je ova građevina postala simbol srpskog prkosa i junaštva.

„Kara-Đorđe se najpre krene na Novi Pazar, koji je na onom kraju sredina obrtu i putevima zemaljskim i gotovo jedina sveza među Bosnom i Rumelijom. Tu odmah otera posadu u gornji grad. Izgledalo je da mu se ni gornji grad neće moći dugo protiviti. Ali ga baš tu stignu glasovi s Morave kako mogahu gori biti“, napisao je otac moderne istoriografije Leopord Ranke u knjizi Srpska revolucija, a preveo srpski istoričar Stojan Novaković.

„Dunav se beše jako izlio, te za to Rusi ne mogahu preći u Srbiju. Tu priliku uluče Turci pa navale iz Niša sa svom silom na srpske šančeve kod Aleksinca. Petar Dobrnjac je toliko puta srećno i slavno branio granice na tom kraju: on je i sad bio na bojištu s povelikim brojem svojih ljudi. U ovaj mah, pak, Kara-Đorđe poveri glavno zapovedništvo po preporuci Mladenovoj Miloju, čoveku, kojega Petar nije mogao slušati, a koji ni sam nije umeo savladati mržnju svoju prema Petru i Petrovim prijateljima. Ona borba, koja se dotle pokazivala samo u senatu, sad se na taj način prenese i na granicu i to na ovu, koja je najopasnije stajala“, napisao je Ranke i nastavio:

„U juniju 1809. godine Turci udare prvo na šanac kod Kamenice, koji je branio resavski knez Stevan Sinđelić, prijatelj Petrov, s 3.000 ljudi. I koliko se knez junački branio, opet mu trebaše pomoći, i Miloje beše toliko zaslepljen, da ne pomože. Kad već Turci mrtvim svojim telesima napuniše jendeke, pa se na šanac popeše i već u onome pokolju i rvanju stadoše otimati mah, Stevan vide gde se ne može braniti; a u turske ruke nije hteo ni živ ni mrtav: te zapali barut i sav se šanac i sa Srbima i s Turcima rasprsne u vazduh. Mrtve glave Srba pogibalaca na tom mestu Turci posle pokupe, uzidaju ih u kamen, te od njih onde na putu načine kulu. Posle toga im se dalje ne mogaše niko odapreti. Ovog istog Miloja, koji se hvalio i sam sebi laskao, da će osvojiti Niš, te tamo sebi uzeti stanište, natera sad pretežniji brojem neprijatelj, te ustupi iz svojih šančeva, ostavi onde i topove i prtljag, pa uteče u Deligrad. Petar Dobrnjac je bio negde, naokolo, te obilazio mesta, a kad se vrati, zateče stvari u tom stanju: ni on nije imao volje da se tuče za Miloja; kaže onde svojim ljudima: ‚Izbavljajte što možete‘, pa ih pusti nek ide kud je kome drago.“

(Telegraf Nauka)