Vekovima staro groblje pomaže da se povežu klimatski šokovi sa bolešću Industrijske revolucije

Tokom Industrijske revolucije u Engleskoj, kad se poljoprivredna ekonomija transformisala u industrijsku između otprilike 1760. i 1840. godine, zagađenje, surovi uslovi rada, neadekvatno stanovanje i ograničen pristup Sunčevoj svetlosti dovodili su do bolesti.

Rahitis, kod kog se skelet u razvoju ne mineralizuje pravilno, bio je uobičajen među decom. Tradicionalno su urbanizacija, geografska širina i socioekonomski status smatrani glavnim uzrocima. Faktor koji je uveliko zanemaren je klima.

Preporučujemo

Sad je nova studija ponovo ispitala zube sa dugo neupotrebljavanog groblja Kouč Lejn na severoistoku Engleske, da bi se istražilo da li su klimatske fluktuacije doprinele nedostatku vitamina D kod dece u tom vremenu.

„Većina ljudi sahranjenih na Kouč Lejnu živela je tokom perioda pogođenih razlikama u dostupnosti UV svetlosti, što može objasniti visoke stope rahitisa i defekte zubnog dentina, i ukazati na veliki problem sa nedostatkom vitamina D“, rekla je dr Elen Kendal sa Univerziteta u Daramu.

„Shvatanje da bi nam pogrebna evidencija omogućila da preispitamo klimatsku hronologiju bilo je kao novi pristup razumevanju nedostatka vitamina D u detinjstvu“.

Tragovi u zubima i na papiru

U vreme Industrijske revolucije, Malo ledeno doba – produženi period zahlađenja između 13. i 19. veka uzrokovan pojačanom vulkanskom i niskom solarnom aktivnošću – ograničavalo je izloženost UV svetlosti. Međutim, kako su klimatske fluktuacije mogle uticati na ljudsko zdravlje tokom ovog perioda nije detaljno ispitano.

„Primarna oblast stručnosti bioarheologa jeste razumevanje zdravlja na osnovu ljudskog skeleta. Da bismo to uradili, moramo uzeti u obzir širok spektar stanja: političkih, ekoloških, prehrambenih, društvenih i tako dalje“, rekla je Kendal. „Složen niz faktora u interakciji možda je sklonio klimu sa radara mnogih bioarheologa“.

Kvekersko groblje Kouč Lejn u Nort Šildsu je aktivno korišćeno između 1711. i 1829. godine. Otprilike u to vreme, Nort Šilds se transformisao iz ribarskog sela u industrijsku luku. Groblje je iskopano 2010. godine i otkriveno je 236 grobnica.

Koristeći 30 zuba od 21 neidentifikovane individue, istraživači su ispitali izostanke mineralizacije — kad dentin, unutrašnji sloj zuba, ne uspe potpuno da se pretvori u tvrdo, kalcifikovano tkivo. Ovi izostanci mineralizacije mogu biti normalan deo rasta zuba, ali mogu ukazivati na nedostatak vitamina D ako se pojavljuju u redovnim intervalima i razdvojeni su normalnim dentinom.

Pošto se zubi formiraju i rastu po utvrđenom prirodnom redu, istraživači su mogli da utvrde u kojim uzrastima dentin nije uspeo da se mineralizuje: uglavnom u detinjstvu.

Ovo nije otkrilo kalendarske godine kad su se izostanci mineralizacije događali, pa su istraživači koristili pogrebnu evidenciju. Ona beleži uzraste i godine smrti za mnoge od 197 navedenih osoba, a godine rođenja mogle su se proceniti za 109 članova zajednice oduzimanjem broja godina u trenutku smrti od godine smrti.

Pošto se ovo nije moglo povezati sa individuama — grobovi nisu bili obeleženi — istraživači su posmatrali zajednicu kao celinu. Podaci su pokazali da je od 109 individua sa poznatim godinama rođenja 91 rođena u roku od 10 godina nakon velike vulkanske erupcije, dok je 41 rođena tokom perioda kad su se istovremeno dešavali nisko solarno delovanje i vulkanska aktivnost.

„Kvekeri su bili poznati po vođenju precizne evidencije, što ih čini važnim izvorom informacija o sebi samima, ali i o severoistoku Engleske, gde su bili vrlo istaknuti“, objasnila je Kendal. „To što su pažljivo beležili imena, godine smrti i starost u trenutku smrti dalo nam je uvid u ono što se dešavalo sa životnom sredinom kad je većina ljudi sahranjenih na Kouč Lejnu odrastala i kad su im se zubi formirali“.

Puno ljudsko iskustvo

Dodavanje klime u spoj faktora — i prirodnih i onih koje je stvorio čovek — koji su uticali na zdravlje ljudi važno je za dobijanje potpune slike.

„Ljudi su neverovatno komplikovani. Mi smo fizička bića definisana našom biologijom. Mi smo kulturna bića definisana verovanjima i sistemima koje ona učvršćuju. I mi smo proizvodi naše životne sredine“, rekla je Kendal. „Nijedan deo ne nadvladava drugi – oni su u interakciji. Kad procenjujemo jedan aspekat ljudske biologije — nedostatak vitamina D tokom industrijskog perioda — to treba da se radi s obzirom na punu dinamiku ljudskog iskustva“.

O klimatskoj nestabilnosti razmišljamo kao o savremenom izazovu, ali to zapravo nije ništa novo kad je reč o ljudskim problemima. Bilo da su u pitanju pandemije, ekonomske krize ili klimatske promene, važno je razumeti načine na koje su se ljudi prilagođavali sličnim problemima u prošlosti i iskoristiti te informacije da bi se pomoglo ljudima da napreduju u budućnosti.

(Telegraf Nauka/Phys.org)