Komunikacija izgubljena na 48 sati: Problem pred istorijski trenutak za svemirsku letelicu Vojadžer 1

Misija Vojadžer najdugovečnija je misija američke svemirske agencije NASA. A letelica Vojadžer 1, koja nosi poruke za vanzemaljce na 59 jezika, među kojima je i srpski, trebalo bi da 18. novembra stigne do istorijskog trenutka i bude tačno jedan svetlosni dan udaljena od Zemlje.

Međutim, za dva meseca dogodila su se dva problema sa letelicom, saopštila je Laboratorija za mlazni pogon (JPL) pri NASA, koja rukovodi misijom.

Preporučujemo

U septembru su timovi na Zemlji uspeli da reše problem sa energijom letelice, koja je sve manja. A onda se 20. septembra desilo nešto potpuno neočekivano: komunikacija je izgubljena.

Problem je rešen posle 48 sati.

Letelice Vojadžer (i Vojadžer 1 i Vojadžer 2) energiju dobijaju iz radioizotopskih termoelektričnih generatora, koji toplotu raspadajućeg plutonijuma pretvaraju u električnu energiju. Kako se zalihe plutonijuma neprestano troše, obe sonde gube oko 4 vata snage svake godine. Skoro pola veka od lansiranja Vojadžera, energetske rezerve letelice postale su veoma male, što od tima zahteva da štedi energiju isključivanjem uređaja i sistema koji nisu neophodni.

Operacija „Veliki prasak“, kojom je sačuvana energija na Vojadžeru 1, a ranije je korišćena i za Vojadžer 2, jedinstvena je po tome što je zahtevala da se zamene obave istovremeno. Ovih šest uređaja pomaže da letelica ostane dovoljno topla kako bi funkcionisala u ledenom prostranstvu svemira, pa je samo zamenom sva tri uređaja tim mogao istovremeno da smanji potrošnju energije Vojadžera 1 i osigura ravnomernu raspodelu toplote na letelici.

Poslednjih godina, opadajuće zalihe energije primorale su tim da isključi dva naučna instrumenta.

Misija je lansirana 1977. godine sa 10 namenskih naučnih instrumenata, od kojih su neki isključeni nakon susreta letelice sa planetama. Pojedini instrumenti ostavljeni su uključeni radi proučavanja spoljašnjeg regiona heliosfere - mehura čestica i magnetnih polja koje stvara Sunce. Danas sonde Vojadžer putuju kroz međuzvezdani prostor, područje izvan heliosfere, i jedine su svemirske letelice koje su ikada direktno proučavale ovaj region. Bez izvođenja „Velikog praska”, tim misije bi morao da isključi još jedan instrument na Vojadžeru 1 već u leto 2027. godine.

Zlatna ploča poslata u svemir sondama iz programa "Vojadžer"... Foto: Nasa / Zuma Press / Profimedia

Sonda Vojadžer 2 lansirana je 20. avgusta 1977, a Vojadžer 1 nešto kasnije – 5. septembra 1977. Cilj misije bio je istraživanje udaljenog dela Sunčevog sistema i one su prikupile podatke o Jupiteru, Saturnu, Uranu i Neptunu, a onda su nastavile put ka međuzvezdanom prostoru. Vojadžer 1 je napustio Sunčev sistem 25. avgusta 2012, a 5. novembra 2019. to je učinio i Vojadžer 2.

Kako je Telegraf Nauka već pisao, stručnjaci često govore da se sonde Vojadžer 1 i Vojadžer 2 nalaze „na neprijateljskoj teritoriji“ i da u „međuzvezdanom prostoru izbegavaju metke“. Obe letelice nose kroz svemir takozvanu „zlatnu ploču“. Na njoj su snimci sa Zemlje, od zvukova životinja i muzike iz različitih epoha do poruka za vanzemaljce na 59 jezika. Jedan od tih jezika je i srpski, a poruka koju je izgovorio Milan Smiljanić glasi: „Želimo vam sve najlepše sa naše planete“.

Vojadžer 1 juri kroz svemir brzinom od 61.155 kilometara na sat i nalazi se dalje od Zemlje od bilo kog drugog objekta napravljenog ljudskom rukom. Letelica neće registrovati nikakvu promenu u svom okruženju kada pređe granicu od jednog svetlosnog dana, niti će se išta promeniti na samoj letelici.

(Telegraf Nauka/JPL NASA)