Vreme čitanja: oko 4 min.
Bob Rasmusen za Telegraf Nauku objasnio kako je popravljena sonda Vojadžer 1, udaljena 24 milijarde kilometara
Vreme čitanja: oko 4 min.
Kada smo započeli istragu kvara, nismo imali gotovo nikakve informacije. Bila je to obeshrabrujuća situacija, ali uradili smo najviše što smo mogli s onim što smo imali, poručio član tima misije Vojadžer
Svemirska letelica Vojadžer 1 konačno je nastavila da sprovodi uobičajene naučne operacije prvi put od kvara koji je primećen u novembru 2023. Najdalji objekat napravljen ljudskom rukom delimično je popravljen u aprilu, što predstavlja neverovatan inženjerski uspeh, a konačno su sva četiri naučna instrumenta nastavila da prikupljaju i šalju podatke.
Vojadžer 1 i Vojadžer 2, letelice američke agencije NASA sa čuvenom „zlatnom pločom“ i porukama za vanzemaljce na 59 jezika, uključujući i srpski, lansirani su u svemir 1977. godine. Upravo starost opreme i računara ovih letelica i njihova rekordna udaljenost bilo kakvu popravku čine neverovatno teškom.
Preporučujemo
Kako izgleda ako upadnete u crnu rupu? Simulacija NASA konačno daje odgovor
„Misija je preskupa, glomazna i neefikasna“: NASA traži jeftiniji način uzimanja uzoraka sa Marsa
Jedan od članova tima misije Vojadžer pri Laboratoriji za mlazni pogon (JPL), delu NASA, Bob Rasmusen (Bob Rasmussen) za Telegraf Nauku je, putem mejla, objasnio koliko je bilo teško uopšte otkriti problem na letelici udaljenoj 24 milijarde kilometara.
„Niko nije bio siguran da je popravka moguća“
- Kada smo započeli istragu kvara, nismo imali gotovo nikakve informacije koje bi mogle da nam pomognu. Bila je to obeshrabrujuća situacija u kojoj nismo videli put napred. Niko nije bio siguran da je popravka moguća. Ali uradili smo najviše što smo mogli s onim što smo imali – naveo je Rasmusen.
Svaki trag, dodao je, sužavao je broj mogućnosti ili sugerisao koju oblast dalje treba da istražimo.
- Tako su, korak po korak, novi dokazi otkrivali više o misteriji, što nam je omogućilo da postepeno obnovimo sposobnost identifikovanja i razumevanja problema. Bio je to sport proces, uglavnom zbog ekstremne opreznosti koja nam je bila potrebna da ne pogoršamo situaciju. To što smo radili sa 24 milijarde kilometara daljine dodatno je otežavalo situaciju jer je bilo neophodno da sve što pokušamo bude bezbedno kako ne bismo pribegavali hitnoj korekciji kursa sa Zemlje – naveo je Rasmusen.
Početnim procesom dominirala je nesigurnost, dodao je.
- Identifikovanje izvora problema uključivalo je mnogo nagađanja, sa mnogo alternativa koje smo ispitivali i malo definitivnih podataka da nas vode. Kada smo identifikovali problem, otkrivanje načina za popravljanje kvara bilo je jasno i logično, ali je zahtevalo veliki broj povezanih akcija koje su morale da budu precizne i interno konzistentne. U normalnim uslovima postojali bi softverski alati da to automatizujemo, ali je u slučaju Vojadžera 1 sve to moralo da se radi ručno i na najteži način – objasnio je Rasmusen i dodao:
- Svi u timu bili su veoma svesni jedinstvene prirode ove misije i pažnje koju je privukla iz celog sveta. Olakšanje je bilo opipljivo kada smo konačno dobili telemetriju Vojadžera 1. Međutim, odlučnost i marljivost su uobičajene za rad u JPL.
Energetske čestice i neprijateljska teritorija
Kako su nam rekli iz JPL, tim će nastaviti da prati softver koji omogućuje slanje podataka sa Vojadžera 1 na Zemlju. Oni veruju da je problem nastao ili zato što je čip u FDS memoriji zakazao nakon 46 godina rada ili zato što ga je pogodila energetska čestica, pa nema garancija da slični problemi neće ponovo da se pojave.
Na samoj letelici, dodaju, postoje tri kompjutera koji su veoma različiti od današnjih.
- Oni imaju veoma malo memorije – današnji ključevi za kola imaju više memorije od kompjutera na Vojadžeru. Ali to su ipak kompleksne mašine dobro dizajnirane i sadrže jedan od prvih automatskih programa za let svemirskih letelica – naveli su u JLP.
Vojadžer 2 je nakratko izgubio kontakt sa Zemljom prošlog leta, a samo nekoliko meseci kasnije je i došlo i do ovih problema sa Vojadžerom 1. Pojedinci smatraju da su ove letelice, inače trenutno u međuzvezdanom prostoru, na „neprijateljskoj teritoriji“ i da neprestano „izbegavaju metke“. Iz JPL kažu da anomalije sa letelicama iz 2022. i 2023. nisu bile povezane sa energetskim česticama, ali da ova koja se dogodila u novembru 2023. možda jeste. Energetske čestice su pretnja za svaku letelicu i što duže ona operiše, veće su šanse da će je jedna pogoditi.
Obe letelice, i Vojadžer 1 i Vojadžer 2, odavno su prevazišle sva očekivanja kada je reč o dužini misije. U JPL kažu da moraju biti spremni da će u nekom trenutku biti izgubljena bar jedna, ako ne i obe sonde. Veruju da je moguće da će obe letelice izdržati do 2027. i obeležavanja 50 godina od lansiranja i da će bar neki naučni instrumenti na njima raditi i tokom tridesetih godina ovog veka.
(Telegraf Nauka)
Povezane vesti
NASA suočena sa starenjem MSS i opreme za šetnju u svemiru
Analiza podataka stare svemirske misije Vojadžer 2 rešava misterije Urana
Izgubljen kontakt, pa uključen predajnik koji nije radio od 1981: Novi problemi sa Vojadžerom 1
Astronaut hospitalizovan nakon povratka na Zemlju: Na svemirskoj stanici proveo 235 dana
Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
