„Mogu da lete 525.000 godina, to je pismo u kosmičkoj boci“: Ovako je Galaksija 1977. pisala o Vojadžeru

Sonde Vojadžer 1 i Vojadžer 2 već 48 godina putuju kroz svemir i obaraju najneverovatnije rekorde. Međutim, sada se nalaze u međuzvezdanom prostoru, na „neprijateljskoj teritoriji“, kako kažu, i neprestano „izbegavaju metke“, a njihove baterije bliže se kraju zbog čega američka agencija NASA isključuje neke naučne instrumente na njima u nadi da će komunikacija biti održana bar do obeležavanja pola veka od lansiranja.

Menadžerka projekta Vojadžer u Laboratoriji za mlazni pogon (JPL) pri NASA Suzana Dod dve sonde, najdalje objekte napravljene ljudskom rukom i jedine koji su napustili Sunčev sistem, nazvala je „rok zvezdama dubokog svemira“. One su zaista od početka privlačile veliku pažnju medija, a značajan prostor ovoj misiji posvetila je u novembru 1977. i čuvena Galaksija, jugoslovenski časopis za popularizaciju nauke.

Preporučujemo

„Kada su 20. avgusta i 5. septembra ove godine lansirane dve letelice tipa Vojadžer (Voyager), počelo je ostvarivanje novog, a verovatno i najambicioznijeg, programa istraživanja džinovskih spoljnih planeta Sunčevog sistema. Planirano je da letelice Vojadžer 1 i Vojadžer 2 stignu u blizinu Jupitera 1979. godine, približe se Saturnu 1980. odnosno 1981, da bi po uspešno obavljenoj misiji možda nastavile svoj put prema Uranu (1986) i Neptunu i konačno napustile Sunčev sistem. Letelice su tako konstruisane da mogu izdržati putovanje kroz svemir van našeg sistema punih 525.000 godina, a o zadacima koji su pred njih postavljeni i rezultatima koji se očekuju govore tekstovi objavljeni u časopisima New Scientist, Sky and Telescope i Tanjugovom biltenu Sedam dana u nauci i kulturi“, navodi se u Galaksiji iz 1977.

Specijalne kamere, 11 timova i 85 naučnika

„Naučni instrumenti koje nose letelice Vojadžer 1 i Vojadžer 2 veoma su raznovrsni po konstrukciji i nameni, a u praćenju njihovog rada i analizi rezultata s različitih aspekata naučnog istraživanja stara se 11 timova sa 85 naučnika. Predviđeno je da specijalne kamere obezbede fotografije planeta i satelita do detalja kakvi ranije nisu bili postignuti, a čitav niz osetljivih instrumenata registrovaće i istraživati neuobičajena zračenja, čestice i polja koja okružuju ove ogromne planetske sisteme, što svaki za sebe predstavljaju Sunčev sistem u malom.“

Kako se navodi, „sklop za prenos slika sastoji se od veoma savršenih telelevizijskih kamera postavljenih u dva sistema, uskougaonom i širokougaonom“.

„Oba sistema opremljena su specijalnim filterima čiji je zadatak da obezbede vernu reprodukciju boje planeta i satelita koje budu snimali. Pored ovih, letelice su opremljene i čitavim nizom drugih instrumenata. Specijalno konstruisan infracrveni interferometarski spektrometar predviđen za merenje temperature na različitim dubinama atmosfere planeta, kao i za određivanje sastava gasovitog omotača. Nešto drugačiji zadatak ima ultraljubičasti spektrometar, koji treba da obezbedi podatke o zasićenosti atmosfere jonima, atomima i molekulima gasova, posebno vodonika i helijuma. Za daljna ispitivanja atmosfere predviđen je i fotopolarimetar, koji uz to treba da pruži i podatke o osnovnim površnskim karakteristikama satelita“, navodi se u tekstu.

Tragaju za geološkim oblicima na planetama

„Magnetno polje i njegove karakteristike, a posebno ponašanje magnetosfere, od izuzetnog su značaja za proučavanje samih planeta, te su obe letelice snabdevene osetljivim i preciznim instrumentima koji su u stanju da pruže sve potrebne podatke“, dodaje se.

Jedan od zadataka, piše Galaksija, je proučavanje interakcije satelita s planetskom plazmom, a približavanje Jupiterovim satelitima pružiće priliku da se ispita ova interakcija preko radijacionih flukseva. Očekuje se, dodaje se, „da će misija Vojadžer pružiti izuzetno dragocene podatke o Saturnovom prstenu“. Kamere su „tako programirane da traže geološke oblike na površini satelita: kratere, ravnice, pukotine, planine, polarne kape“.

Foto: La Nacion / Zuma Press / Profimedia

„Za lansiranje letelica iskorišćena je retko povoljna pozicija planeta u 1977. i narednim godinama, koja omogućuje da od Jupitera do Saturna stignu za relativno kratko vreme. Interesantno je napomenuti da se letelice kreću različitim trajektorijama, i da je prva koja je bila lansirana morala da krene dužom putanjom, tako da će do Jupitera stići puna četiri meseca kasnije. Prema proračunima, Vojadžer 1 treba da stigne u blizinu Jupitera 5. marta 1979, da bi zatim nastavio putanjom koja će ga dovesti u blizinu satelita Titan. Druga letelica približiće se Jupiteru 10. jula iste godine, da bi od njega zatim produžila do Saturna, pa dalje ka Uranu i Neptunu. Približavanje Saturnu određeno je za 12. novembar 1980, odnosno 27. avgust 1981“, navodi Galaksija.

Zanimljivo je da su ovi rokovi zaista ispoštovani i da su letelice gotovo u planirani dan stizale do udaljenih planeta.

Produžena ruka čoveka u svemiru

Čuveni jugoslovenski časopis za popularizaciju nauke navodi i da „misija Vojadžer se neće zaustaviti na ispitivanju našeg Sunčevog sistema“.

„Letelice su tako konstruisane da mogu da nastave svoje kretanje i van njegovih granica kroz narednih 525.000 godina. Za sve to vreme letelica bi bila u stanju da potpuno normalno radi sama po sebi, mada bi veza sa Zemljom bila prekinuta. Zbog mogućnosti da u svemiru postoje i druge civilizacije, Vojadžer je opremljen i poklonom za njih. To su bakarne ploče sa audio-vizuelnim impulsima koji govore o našoj planeti. Sve u svemu, letelice Vojadžer će, po ceni od oko 400 miliona dolara, poslužiti nauci kao produžena ruka čoveka u svemiru, a uz put i kao svojevrsno pismo u kosmičkoj boci“, završava Galaksija svoj tekst.

Čuvena zlatna ploča koja je na letelicama Vojadžer 1 i Vojadžer 2... Foto: Universal images group / Profimedia

Iako to časopis ne navodi, ta bronzana ploča, inače nazvana „zlatna ploča“, nosi snimke sa Zemlje i poruke za vanzemaljce na 59 jezika. Jedan od njih je i srpski (srpskohrvatski), a a poruka koju je izgovorio Milan Smiljanić glasi: „Želimo vam sve najlepše sa naše planete“.

Vojadžer 1 trenutno je udaljen od Zemlje 25,1 milijardu kilometara, a Vojadžer 2 nešto manje - 21,1 milijardu kilometara. Dok je prvi napustio Sunčev sistem 2012, drugi je to uradio 2018. Letelice se kreću brzinama od 16,9, odnosno 15,3 kilometra po sekundi. Otkazivanje nuklearnih baterija koje koriste očekuje se do kraja decenije ili početkom sledeće, ali su iz NASA svojevremeno poručili da su „Vojadžeri osuđeni, možda i večno, da lutaju Mlečnim putem“.

(Telegraf Nauka/Galaksija)