Zagonetni rasadnici u središtu Mlečnog puta otkrivaju neobičan i neočekivan način nastanka novih zvezda

Naučnici sa SETI Instituta, predvođeni dr Džejmsom De Buizerom i dr Vangi Limom sa IPAC‑a (Caltech), otkrili su zagonetan fenomen u srcu naše galaksije: tri aktivna zvezdana rasadnika — Sgr B1, Sgr B2 i Sgr C — pokazuju značajno usporenu formaciju masivnih zvezda, uprkos tome što je centar Mlečnog Puta izuzetno bogat gustom maglinom gasa i prašine, prenosi SciTechDaily.

Koristeći infracrvene podatke sa SOFIA opservatorije (koja je danas ugašena), tim je uspeo da vidi nove nastajuće masivne zvezde u tim regionima. De Buizer objašnjava da, i pored ranijih teorija koje su sugerisale da u tim delovima galaksije možda uopšte nema aktuelne formacije zvezda, njihovi snimci pokazuju suprotno – zvezde se formiraju, ali to čine sporije nego što bismo očekivali na osnovu gustine materijala.

Preporučujemo

Istraživanje je pokazalo da ovi regioni nemaju dovoljno preostalog materijala da podrže kontinuiranu višegeneracijsku formaciju zvezda, što znači da bi mogli da proizvode samo jednu generaciju zvezda, za razliku od drugih delova galaksije gde se proces odvija ciklički.

Štaviše, u Sgr B2, iako je stopa formacije zvezda niža nego što bi se očekivalo, izgleda da je sačuvan veći rezervoar gasa i prašine, što može da dozvoli formiranje budućeg zvezdanog skupa.

Što se tiče samih oblaka (velikih H II regiona) koje su podikivan u studiji, tim predvođen Limom smatra da Sgr B1 i Sgr C možda ne pripadaju klasičnoj kategoriji „zvezdanih rasadnika“. Umesto toga, moglo bi da je reč o potpuno novoj vrsti zvezdanih kolevki, koje naučnici ranije nisu prepoznali.

- Najmasivnije zvezde koje nalazimo u ovim regionima, iako zaista velike, nisu toliko masivne niti u tolikom broju kao one u sličnim regijama u ostatku naše galaksije – ističe Lim. On dodaje da tipično zvezdane regije zadržavaju velike rezerve materijala i formiraju više „epoha“ zvezda, ali da izgleda da to nije slučaj ovde — centar galaksije ne „hrani“ nove generacije na isti način kao drugi delovi.

Ključni kandidat koji može da objasni ovo usporavanje formacije je ekstremna gravitaciona i dinamička sredina centralne regije. Oblasti Sgr B1, B2 i C se brzo kreću oko supermasivne crne rupe u središtu naše galaksije, interagujući sa starijim zvezdama i materijalom koji pada prema njoj. To bi moglo da sprečava da gasni oblaci opstanu dovoljno dugo da formiraju zvezde, ili da one koje nastanu budu razbijene pre nego što se razviju.

Iako ovakve slutnje promovišu radikalniji pogled na formiranje zvezda u centralnoj zoni galaksije, rezultati daju i razlog za optimizam: tim je, koristeći visoku rezoluciju infracrvenih snimaka, identifikovao više od 70 masivnih zvezda u nastajanju u tim regionima — što potvrđuje da formacija i dalje traje, ali na neuobičajeno spor način.

Ovo otkriće menja tradicionalni pogled astronomije na to kako izgledaju „zvezdane kolevke“ u ekstremnim uslovima: regije koje su bile smatrane za tipične masivne H II oblasti možda su nešto sasvim drugo — novi ranije neprepoznat način formiranja zvezda, specifičan za sam centar galaksije.

U zaključku, istraživanje dr De Buizera, dr Lime i saradnika baca novo svetlo na misteriju „tihe zvezdane proizvodnje“ u srcu Mlečnog Puta. Uprkos obilju materijala, njihovi podaci pokazuju da ekstremne uslove u toj regiji — brza rotacija, snažne gravitacione sile i turbulencije — mogu značajno usporiti proces formiranja masivnih zvezda. To nije samo zanimljiva fizička zanimljivost, već ključno saznanje koje bi moglo da redefiniše kako posmatramo evoluciju galaksije i ciklus zvezdanih generacija.

(Telegraf Nauka / SciTech Daily)