„Decu su vodili u najdublje, najopasnije delove pećina“: Razlog za to je neverovatan i mističan

Praistorijski ljudi vodili su svoju decu duboko pod zemlju - kroz mračne, krivudave i opasne pećinske prolaze, sve do mesta na kojima je nastajala najranija umetnost. Zašto? Šta je razlog za ovo rizično ponašanje?

Na ova pitanja pokušali su da odgovore naučnici sa Univerziteta u Tel Avivu specijalizovani za praistorijsku arheologiju, piše Phys.org.

Preporučujemo

- Kraj mnogih pećinskih slika postoje jasni dokazi prisustva dece, od kojih su neka imala i samo dve godine. Do sada, većina hipoteza bila je obrazovna – smatrali su da je to bio deo procesa učenja običaja i tradicija zajednice. Međutim, verujemo da su deca imala jedinstvenu kulturnu ulogu u ovim pećinama. Za mališane se verovalo da imaju posebne kvalitete za duhovni svet, što im je omogućavalo da komuniciraju sa entitetima izdaleka, a za koje se verovalo da su dostupni tek u najvećim dubinama pećine - objasnili su istraživači.

Studiju koja ukazuje na mističnu ulogu dece u nastanku najranije umetnosti vodili su dr Ela Asaf, dr Jafit Kedar i prof. Ran Barkaj sa Odeljenja za arheologiju i Stari istok na Univerzitetu u Tel Avivu.

- Pećinska umetnost koju su stvarali rani ljudi je fascinantan fenomen koji intrigira mnoge istraživače. Do danas je pronađeno više od 400 pećina sa ukrašenim zidovima, uglavnom u Francuskoj i Španiji, sa umetničkim delima nastalim pre između 40.000 i 12.000 godina. Postoji jak dokaz da su deca učestvovala u nastanku tih dela – postoje tragovi šaka i prstiju dece koja su imala od dve do 12 godina. Osim toga, tu je bilo i otisaka stopala na podovima, kraj stopala odrasli – rekao je dr Asaf i dodao:

- Prirodno je da se postavi pitanje zašto su deca bila tu? Zašto su mališani vođeni na iscrpljujuće i opasno putovanje duboko u mračne pećine sa manjkom kiseonika, gde su morali da puze po uskim i niskim prolazima, da se penju uz stene i spuštaju niz prolaze?

- Uprkos detaljnom ispitivanju pećinske umetnosti, malo studija je fokusirano na prisustvo dece. Glavna hipoteza je da je to bilo obrazovno iskustvo – prenosilo se znanje, tradicija i običaji sledećoj generaciji. U našoj studiji mi dajemo argumente da je učešće dece imalo dodatno značenje: da su, u stvari, deca imala važnu, jedinstvenu ulogu – direktnu komunikaciju sa entitetima koji obitavaju u najvećim dubinama i drugim svetovima – rekao je dr Kedar.

On je dodao da studija prati njihov prethodni rad, u kome su predstavili „pećinsku umetnost kao ekspresiju kosmološkog pristupa, sa naglaskom na odnos ljudi i drugih entiteta“.

- Zasnovano na širokom proučavanju dece u starosedelačkim društvima, sa novim pogledima na rituale u pećinama i uz pećinsku umetnost, na novi načun shvatamo ulogu dece u nastanak pećinske umetnosti. Integrisanjem podataka uspeli smo, prvi put, da predstavimo novo i originalno objašnjenje a uključivanje dece u stvaranju pećinske umetnosti: svet dece razlikuje se od sveta odraslih i deca imaju različite jedinstvene mentalne i kognitivne karakteristike. Zbog toga su starosedelačke kulture širom sveta, kroz istoriju i praistoriju, videle decu kao „aktivne agente“, medijatore između ovog sveta i entiteta koji naseljavaju prirodni svet, podzemlje i kosmos. Na taj način deca doprinose svojim zajednicama – lovci-skupljači živeli su u prirodi i želeli su stanu, neprekinutu vezu sa različitim entitetima, životinjama i biljkama kao izvorom hrane, kamenom korišćenim za pravljenje alata, duhovima predaka… - rekao je dr Asaf.

Prof. Barkaj dodaje da su mnoga društva videla pećine kao prolaze ka podzemnom svetu gde su, pomoću šamanskih rituala, mogli da komuniciraju sa kosmičkim entitetima i stanovnicima podzemnog sveta kako bi rešili egzistencijalne probleme.

- U ovom kontekstu, deca su viđena kao prelazna bića, koja pripadaju svetu koji su napustili rođenjem i onom u kome trenutno žive. Mala deca su zato smatrana posebno važnom za prevazilaženje jaza između svetova. U ovoj studiji mi povezujemo ono što znamo i pretpoostavljamo da su se deca priključivala odraslima na putu do najdubljih pećina i u slikanju po zivodvima zbog svoje uloge medijatora – objasnio je on.

(Telegaf Nauka/Phys.org)