Alati stari 2,6 miliona godina otkrivaju da su drevni ljudski rođaci pokazivali dalekosežno promišljanje

Otkrivanje stotina kamenih alata na lokalitetu Njaijanga u Keniji pružilo je iznenađujući uvid u kognitivne sposobnosti drevnih ljudskih rođaka. Prema studiji objavljenoj u časopisu Science Advances, ovi alati datiraju iz perioda od pre 3 do 2,6 miliona godina, što ih smešta u vreme kada se rod Homo još uvek nije pojavio.

Njihova izrada pripada najstarijoj poznatoj tradiciji obrade kamena — oldovanu. Međutim, ključni element otkrića nije samo sama tehnologija, već i činjenica da su korišćene stene pribavljane sa udaljenosti većih od 9 kilometara, što pokazuje da su hominini mogli da razmišljaju unapred i planiraju kako da obezbede materijal za izradu alata, piše Live sciences.

Preporučujemo

Oldovan je bio jednostavan, ali revolucionaran način pravljenja alata: udarcima jednog kamena odvajali su male oštre delove drugog, koji su služili kao sekači i strugači. Do sada se smatralo da su prvi izrađivači alata koristili materijale pronađene u neposrednoj blizini, najviše nekoliko kilometara od mesta obrade.

Najstariji alati, stari oko 3,3 miliona godina, koje su verovatno koristili australopiteci, upravo su pokazivali takvu lokalnu nabavku sirovina. Ono što izdvaja nalaz iz Njaijange jeste odluka tadašnjih hominina da ciljano pribavljaju kamenje sa većih udaljenosti, što je svedočanstvo planskog ponašanja i sposobnosti da mentalno mapiraju prostor.

Uporedni primeri iz današnjeg životinjskog sveta dodatno naglašavaju značaj ovog otkrića. Šimpanze, najbliži ljudski rođaci, prenose granitne kamene udaraljke do 2 kilometra u svrhu razbijanja oraha, ali to čine u kraćim etapama, bez unapred smišljenog plana. U poređenju s tim, hominini iz Kenije prenosili su sirovine na daleko veće razdaljine, što pokazuje viši nivo organizovanosti i strateškog promišljanja.

Paleoantropolog Rik Pots iz Nacionalnog muzeja prirodne istorije u Vašingtonu ističe da se prava inovacija oldovana možda ne ogleda toliko u samim alatima, koliko u njihovom prenošenju. - Znanje i namera da se kameni materijal donese do bogatih izvora hrane bili su očigledno sastavni deo ponašanja vezanog za izradu alata već na samom početku – navodi on.

Do sada je bilo uobičajeno mišljenje da je planiranje unapred i selekcija sirovina za alate karakteristika tek kasnijih ljudskih predaka, naročito Homo erectus-a, pre oko 2 miliona godina, kada su se pojavile i druge ključne promene — povećanje mozga, širenje iz Afrike, pa čak i priprema mesa na vatri. Međutim, nalazi iz Kenije pomeraju taj prag za oko 600.000 godina unazad, u period koji verovatno prethodi pojavi roda Homo. To znači da su već raniji hominini posedovali složenija kognitivna svojstva nego što se mislilo.

Još jedno značajno pitanje tiče se toga ko je bio tvorac ovih alata. Fosili pronađeni u istom sloju pripadaju rodu Paranthropus, robustnim homininima koji su do sada retko povezivani sa proizvodnjom i prenošenjem alata. Ako se potvrdi da su upravo oni bili izrađivači, to bi značilo da sposobnost strateškog korišćenja resursa nije bila ekskluzivna za rod Homo, već šire rasprostranjena među različitim homininima.

Bez obzira na to kojoj vrsti pripisali izradu ovih alata, poruka otkrića je jasna: naši drevni rođaci bili su mnogo promišljeniji nego što im se dosad priznavalo. Kako podseća biolog i antropolog Ema Fajnston, razumevanje početaka ove povezanosti između čoveka i tehnologije pomaže da shvatimo i današnji svet - Ljudi su oduvek zavisili od alata kako bi rešavali izazove. Razumevanjem kako je taj odnos nastao, jasnije sagledavamo i našu savremenu vezu s tehnologijom.

Ovo otkriće iz Kenije ne predstavlja samo još jedan podatak u hronici praistorije, već i ključni dokaz da su temelji ljudske sposobnosti planiranja, strategije i inovacije postavljeni mnogo ranije nego što se do sada mislilo.

(Telegraf Nauka / Live sciences)