Kako će požari, oluje i potkornjaci izmeniti evropske šume? Nemački eksperti uradili veliku analizu

Šumski požari, oluje i potkornjaci imaju veliki uticaj na šume, kao i na koristi koje te šume pružaju ljudima i životnoj sredini. Po prvi put je veliki međunarodni tim istraživača izračunao kako bi ovi poremećaji mogli da transformišu evropske šume do 2100. godine.

Šumske površine biće značajno oštećene i u najoptimističnijem scenariju, a u najpesimističnijem šteta bi mogla i da se udvostruči, saopštio je Tehnički univerzitet u Minhenu (TUM).

Preporučujemo

Odumiranje stabala nije novost, to je deo prirodne dinamike šuma – tamo gde stara stabla umiru, mlada se regenerišu i formiraju sledeću generaciju krošnji. Ono što jeste novo to je razmera u kojoj šumski požari, oluje i potkornjaci – podstaknuti klimatskim promenama – preoblikuju šume.

Poslednje godine su već pokazale dramatične nivoe oštećenja šuma u Centralnoj Evropi, ali je do sada bilo nejasno kolika bi površina šuma mogla biti pogođena poremećajima u budućnosti. Poremećaji određuju koliko ugljenika šume mogu da skladište, koliko drvne građe mogu da obezbede i za koje vrste predstavljaju stanište – što ove nalaze čini veoma relevantnim za donosioce odluka i društvo.

Ovu prazninu u znanju sada je popunio veliki tim istraživača koje je predvodio Rupert Zajdl, profesor ekosistemske dinamike i upravljanja šumama na Tehničkom univerzitetu u Minhenu.

Foto: Tanjug/AP

Istraživači procenjuju da bi se uz globalno zagrevanje od nešto više od 4 stepena Celzijusa, površina pogođena požarima, olujama i potkornjacima mogla više nego udvostručiti do 2100. godine. Kao polaznu tačku, istraživači su koristili podatke dobijene daljinskom detekcijom od 1986. do 2020. godine – period koji je već zabeležio neobično visoke nivoe šumskih poremećaja. Čak i u najboljem slučaju, sa zagrevanjem ograničenim na približno 2 stepena Celzijusa, istraživači očekuju više oštećenja šuma u budućnosti nego tokom ovog referentnog perioda.

Tim je koristio simulacioni model zasnovan na veštačkoj inteligenciji, obučen na 135 miliona podataka iz simulacija šuma na 13.000 lokacija širom Evrope, u kombinaciji sa višedecenijskim satelitskim podacima o šumskim poremećajima. To im je omogućilo da simuliraju budući razvoj šuma, kao i pojavu i uticaje poremećaja sve do nivoa pojedinačnog hektara, dajući veoma precizne uvide u regionalne razlike u putanjama budućih poremećaja šuma.

Prema studiji, šume u južnoj i zapadnoj Evropi biće posebno pogođene i doživeće najjače promene u pogledu šumskih poremećaja. Očekuje se da će severna Evropa generalno biti manje pogođena, iako će se i tamo verovatno pojaviti žarišta budućih oštećenja šuma.

- Poremećaji sve više postaju međuregionalno pitanje, remeteći tržišta drvne građe širom Evrope i ugrožavajući ekosistemske usluge koje šume pružaju društvu – rekao je Rupert Zajdl.

Foto: Tanjug/AP

Autori studije objavljene u žurnalu Science stoga vide hitnu potrebu da politika i upravljanje šumama uzmu u obzir rastuće nivoe poremećaja.

- Moramo biti spremni na značajna oštećenja šuma u godinama koje dolaze. S jedne strane, to znači da se moramo pripremiti za jače fluktuacije u uslugama koje šume pružaju i ublažiti ih. S druge strane, poremećaji takođe nude priliku za uspostavljanje novih, klimatski otpornih šuma – oni deluju kao katalizatori promena. Šumarstvo se mora pozabaviti i rizicima i prilikama koje donose rastući nivoi poremećaja, uz podršku novih naučnih metoda i saznanja – objasnio je Zajdl.

(Telegraf Nauka/TUM)