Prvi slepi miševi imaju drugačije poreklo nego što smo mislili

Istraživači su sakupili podatke o 103 genoma slepih miševa i 44 fosila kako bi iznova nacrtali porodično stablo ovih životinja i utvrdili gde su prvo evoluirale.

Naučnici su možda rešili višedecenijsku debatu o evoluciji slepih miševa, uključujući kontroverzna pitanja o tome kad su počeli da komuniciraju i lete.

Preporučujemo

Novo istraživanje predstavlja najveću studiju o DNK i fosilima slepih miševa. Istraživači su kreirali nove, visokokvalitetne genomske zbirke za 41 vrstu slepih miševa, koje su analizirali zajedno sa 62 postojeće sekvence, obezbeđujući rekordan skup podataka od 103 genoma i 44 fosila slepih miševa.

„Ovo je izvanredno, nakon decenija istraživanja i kontradiktornih nalaza, konačno smo otkrili kako i kad su slepi miševi evoluirali“, rekla je Ema Tiling, profesorica molekularne evolucije i filogenetike sisara na Univerzitetskom koledžu u Dublinu.

Analiza sugeriše da su slepi miševi nastali u Evropi pre oko 65 miliona godina, što je u suprotnosti sa prethodnim hipotezama koje su predlagale azijsko, afričko ili severnoameričko poreklo pre oko 50 miliona godina.

Osim toga, istraživači su otkrili da su eholokacija i pravi let evoluirali rano kod slepih miševa, pre otprilike 50 miliona godina, a ne više puta nakon što su moderni slepi miševi počeli da se diverzifikuju.

„Ova studija transformiše istraživanje evolucije slepih miševa jer nam konačno daje čvrsto porodično stablo i biogeografiju, što je naučnicima izmicalo decenijama“, kažu autori studije.

Studija je obuhvatila članove svake od 21 priznate porodice slepih miševa, kao i neke od najizuzetnijih vrsta slepih miševa na Zemlji. Na primer, skup podataka je uključio slepog miša bumbara (Craseonycteris thonglongyai, zvanog i slepi miš sa svinjskom njuškom), koji se, sa dužinom od oko 2,5 centimetara, smatra najmanjim sisarom na Zemlji; i madagaskarskog slepog miša Myzopoda aurita, koji ima usisne čašice na zglobovima kako bi se držao za glatke površine.

Istraživački tim — koji je činilo 137 naučnika povezanih sa međunarodnim projektom Bat1K za mapiranje genoma svih živih vrsta slepih miševa — koristio je napredno sekvenciranje DNK i računarske tehnike da bi identifikovao individualne gene i ponovo nacrtao porodično stablo slepih miševa.

„Inovativni metodi i podaci bez premca zajedno daju evoluciono stablo koje uključuje sve ove ključne fosile“, rekla Lilijana Davalos, profesorica filogenetike i tropske deforestacije na Univerzitetu Stoni Bruk u Njujorku.

Istraživači su takođe otkrili da se 50 miliona godina star fosil izumrle vrste Vielasia sigei, koji pokazuje znake napredne eholokacije, nalazi na najstarijoj grani porodičnog stabla slepih miševa, što ukazuje da je eholokacija starija od diverzifikacije modernih slepih miševa.

Ovaj nalaz, zajedno sa rezultatom da se pravi let pojavio rano kod slepih miševa, pomaže da se objasni zašto je ova loza tako uspešna i zašto je evoluirala u više od 1.500 vrsta širom sveta danas.

Nakon što su se pojavili u Evropi, slepi miševi su se brzo raširili u Afriku, uspostavljajući evropsko-afričku osovinu, odakle su se proširili u Aziju, Amerike i Australiju, sugerišu rezultati.

Slepi miševi su jedini sisari sposobni za pravi let, što znači da mašu krilima, a ne da koriste klizno kretanje ili „padobranstvo“. Tokom evolucije su stekli duži životni vek nego drugi sisari slične veličine tela, živeći osam do deset puta duže nego što bi se moglo očekivati i pokazujući malo znakova starenja i raka, kaže se u studiji.

Genomski resurs izgrađen za ovu studiju postavlja temelj za buduće istraživanje dugovečnosti slepih miševa i njihove otpornosti na bolest, sa potencijalnim koristima za ljude. Ako možemo da razumemo kako oni ovo rade na genetskom nivou, to bi nam na kraju moglo pomoći da osmislimo pristupe inspirisane slepim miševima za poboljšanje ljudskog zdravlja, kažu naučnici.

Nalazi bi takođe mogli pomoći u očuvanju slepih miševa putem genomskih metoda. Zaštita slepih miševa je važna jer oni pomažu u održavanju zdravih ekosistema oprašujući biljke, rasejavajući semenje i konzumirajući ogroman broj insekata štetočina. Još posla ima i na identifikaciji pretka svih živih slepih miševa.

(Telegraf Nauka/Live Science)