Analize otkrile tajne oružja starog 600 vekova: Strele dokazuju da su lovci-sakupljači bili vrlo inteligentni

Tragovi otrovnih jedinjenja iz biljaka otkriveni su na nekoliko vrhova strela iz Afrike starih oko 60.000 godina. To je najstariji hemijski dokaz da su paleolitski lovci-sakupljači koristili otrov za hvatanje plena, piše Nature.

Nalaz, objavljen u žurnalu Science Advances, dopunjuje sve jasniju sliku o tome koliko su ljudi u toj eri bili inteligentni i tehnološki napredni.

Preporučujemo

- Pravljenje otrovnih strela je otprilike podjednako teško kao praćenje složenog kulinarskog recepta. Tome morate dodati opasnost od samog otrova i planiranje rada s njim bez samotrovanja, a zatim morate loviti i pratiti plen pod teškim i opasnim uslovima, ponekad dan ili dva – rekla je Marliz Lombard, arheološkinja sa Univerziteta u Johanezburgu i koautorka studije.

- To pokazuje napredno planiranje, strategiju i uzročno-posledično zaključivanje, nešto što je veoma teško dokazati za ljude koji su živeli tako davno, ali za šta se dokazi povećavaju svake godine - slaže se arheolog Džastin Bredfild, takođe sa Univerziteta u Johanesburgu, ali koji nije bio uključen u studiju.

Strele i otrovna jedinjenja

Arheolozi su već pretpostavljali da su rani moderni ljudi verovatno počeli da koriste otrove za lov pre oko 70.000–60.000 godina, otprilike u isto vreme kada su izumeli projektilno oružje poput luka i strele. Mnogi oštri kameni predmeti pronađeni iz ovog perioda su previše mali da bi sami po sebi naneli smrtonosne povrede plenu bez dodatka otrova.

Međutim, direktnih hemijskih dokaza o otrovima bilo je malo, delom zato što se mnoga toksična jedinjenja vremenom razgrađuju.

- Uslovi moraju biti prilično izuzetni da bi se bilo koji organski molekul očuvao netaknutim ovoliko dugo – objasnio je Bredfild.

Biomolekularni arheolog Sven Isakson sa Univerziteta u Stokholmu i njegove kolege ispitali su set od deset mikrolita, oštrih kamenih ljuspica širine oko jedan centimetar, pronađenih u skloništu Umhlatuzana u Kvazulu-Natalu, u Južnoj Africi. Hemijska analiza otkrila je tragove toksičnog jedinjenja zvanog bufandrin na njih pet.

Bufandrin se nalazi u biljci zvanoj Boophone disticha, ponekad poznatoj kao gifbol ili otrovna lukovica. Mala količina materije dobijene iz mlečnog sekreta lukovice ove biljke može ubiti pacove za pola sata; kod ljudi otrov može izazvati mučninu, respiratornu paralizu i dovesti do kome.

Otrovna biljka Boophone disticha... Foto: piemags/nature / Alamy / Profimedia

Tim je takođe pronašao bufandrin na setu od četiri vrha strela koje je prikupio jedan etnograf u Južnoj Africi tokom 18. veka. Starosedelački narodi danas ponekad love antilope, kudue, gnuove, pa čak i zebre i žirafe sličnim malim, otrovnim strelama, objasnila je Lombardova i dodala:

- Nema razloga da verujemo da lovci iz Umhlatuzane nisu radili isto.

Prvobitno je u mešavini za strele moglo biti i drugih toksina, rekao je Isakson, poput zmijskog ili paukovog otrova, koji su se odavno razgradili. On kaže da mu je prethodni rad na proučavanju vrhova strela starih 1.000 godina pomogao da suzi tipove biljnih jedinjenja koja bi mogla da opstanu hiljadama godina.

Pre ovog rada, najstariji hemijski dokaz o otrovanim strelama poticao je sa koštanih vrhova strela starih 6.700 godina iz pećine Kruger u Južnoj Africi, koji su nosili jedinjenja koja remete rad srca. Istraživači su takođe pronašli dokaze o upotrebi otrova u pećini Border u Južnoj Africi, uključujući 24.000 godina star izrezbareni drveni štap koji je možda korišćen kao spatula za nanošenje opasnih mešavina na oružje.

Sposobnost korišćenja strele

Smatra se da su rani moderni ljudi bili kognitivno sposobni, pri čemu su lovci lukom i strelom imali slične sposobnosti kao današnji ljudi u smislu korišćenja obe ruke uz fokusiranje na udaljene objekte.

- Još pre najmanje 100.000 godina primećujemo pojavu složenih ponašanja u južnoj Africi – rekla je Lombardova.

Takođe se smatra da su lovci-sakupljači koji su živeli u ovom regionu znali mnogo o svetu prirode. Postoje dokazi, na primer, da su koristili insekticidna i larvicidna svojstva nekih listova pre oko 77.000 godina.

- Iako je ovaj rad naizgled o tehnologiji lova, on je zapravo o našem poznavanju biljaka, i to je za mene ono što je uzbudljivo. Ovo se uklapa u ono što smo učili tokom poslednjih nekoliko decenija o tome kako su rani ljudi koristili biljke za pravljenje boja za svoje tkanine i u medicinske svrhe, pored kuvanja – rekla je Ejpril Nauel, arheološkinja specijalizovana za paleolit sa Univerziteta Viktorija u Kanadi.

Najnoviji rad doprinosi složenoj istoriji desetinama hiljada godina eksperimentisanja sa biljkama, objasnila je ona, koja je prethodila neolitskoj poljoprivrednoj revoluciji pre oko 12.000 godina.

(Telegraf Nauka/Nature)