Krhotine grnčarije daju uvid u živote i trgovinske mreže robova na Kajmanskim ostrvima

Foto: Petras and MacDonald 2024; and Betty R. Ebanks

Analizom je otkriveno da grnčarija nije proizvedena u lokalnoj oblasti, već da je sa Jamajke, što sugeriše da su tamošnji robovi verovatno učestvovali u međuostrvskoj trgovini između Kajmanskih ostrva i Jamajke, piše Phys.org.

Afrokaripske posude predstavljaju tip grnčarije koju su na Karibima pravili porobljeni i slobodni grnčari afričkog porekla. Obično napravljena od tamošnjih glina, ta grnčarija je bila namenjena za domaćinstva i tržište.

Preporučujemo

Istorija Kajmanskih ostrva se generalno fokusira na ulogu u pomorskoj industriji, naročito spasavanje u slučaju brodoloma. Međutim, uloga u industriji pamuka i drveta, u kojoj su robovi imali veliku ulogu, često je zanemarena.

Istorija Džeksonovog imanja je slabo poznata i period robovlasništva se ne razmatra baš otvoreno. Danas mnogi građani Kajmanskih Ostrva, i afričkog i evropskog porekla, imaju prošlost vezanu za Džeksonovo imanje.

Godine 1774, Elizabet Boden i njen suprug Džon Širer Džekson došli su na Veliki Kajman. Njihov sin Džejms Širer Džekson je počeo da gradi palatu 1828. nakon odslužene zatvorske kazne za ubistvo čoveka koji je ubio njegovu kobilu. Od Džeksonove palate danas je preostalo samo ruinirano stepenište.

Džejms Širer Džekson je imao barem šest robova dok je živeo na imanju, pokazuju podaci od 2. aprila 1834. Možda je jedan od tih robova doneo afrokaripsku grnčariju. Slična afrokaripska grnčarija se može pronaći širom Kariba – neka je napravljena lokalno, a neka je stigla trgovinskim putem sa okolnih ostrva.

Takve posude su često pravljene u kućnom dvorištu, dok je veština verovatno potekla iz Afrike i nasleđivala se generacijama sa majke na ćerku. Mnoge posude su korišćene u domaćinstvu, dok su druge završile u opsežnoj trgovinskoj mreži.

Trenutno nema pokazatelja da su Kajmanska ostrva proizvodila grnčariju. Umesto toga, sva je verovatno stigla sa Jamajke. Moguće je da glina na Kajmanskim ostrvima nije bila pogodna za grnčastvo ili da robovi nisu imali pristup dobroj glini.

Kupujući grnčariju sa Jamajke, robovi na Kajmanskim ostrvima su možda mogli da održavaju veze sa zajednicama iz kojih su istrgnuti, pošto su mnogi došli na Veliki Kajman sa jamajkanskih tržišta robova.

Ova teorija pretpostavlja da je aktivna trgovina grnčarijom postojala, možda uprkos grnčarskoj veštini, kako bi se održale i unapredile veze zajednice. To ukazuje na snalažljivost robova, koji su na dovitljive načine održavali jake veze čak i na velikim udaljenostima.

Robovi na Kajmanskim ostrvima su možda razmenjivali tu grnčariju za ono što su sami proizveli, poput hrane ili proizvoda od palminog lišća. Pletenje palminih listova je tradicionalna delatnost na Velikom Kajmanu. To je zanat koji se prenosi sa generacije na generaciju od 18. veka. Pletene korpe su možda zamenjivane za grnčariju sa Jamajke, gde je postojala snažno razvijena tradicija grnčarstva.

Godine 1774, Edvard Long je opisao kako robovi na Jamajci proizvode takve posude za skladištenje i lak transport vode u polja. Grnčarija je održavala vodu čistom i hladnom, idealnom za duge dane u polju, a četiri roba Džejmsa Širera Džeksona bili su poljski radnici i možda su koristili slične posude.

(Telegraf Nauka/Phys.org)