Supervulkan u Japanu, koji je "žario i palio" pre 7.000 godina, ponovo se puni magmom

Supervulkan koji je nekada tresao Zemlju tiho se ponovo puni – i naučnici konačno vide kako se to dešava.

Naučnici su otkrili da se rezervoar magme povezan sa najvećom vulkanskom erupcijom holocena ponovo puni. Otkriće, koje su predvodili istraživači sa Univerziteta Kobe koji proučavaju japansku kalderu Kikai, nudi novi uvid u to kako se ponašaju masivni kalderski sistemi poput Jeloustona i Tobe i može poboljšati našu sposobnost da predvidimo buduće aktivnosti.

Preporučujemo

Neki vulkani eruptiraju izuzetnom snagom, oslobađajući toliko magme da bi mogla da zatrpa Centralni park pod 12 kilometara materijala. Nakon takvih događaja, ono što ostaje je širok, relativno plitak krater poznat kao kaldera. Poznati primeri uključuju Jeloustoun u Sjedinjenim Državama, Tobu u Indoneziji i uglavnom potopljenu kalderu Kikai u Japanu.

Kikai je poslednji put eruptirao pre 7.300 godina u najmoćnijoj erupciji sadašnje geološke epohe, holocena. Iako naučnici znaju da ovi sistemi mogu ponovo eruptirati, procesi koji dovode do takvih događaja su još uvek slabo shvaćeni. „Moramo da razumemo kako se tako velike količine magme mogu akumulirati da bismo razumeli kako se dešavaju erupcije džinovskih kaldera“, kaže geofizičar sa Univerziteta Kobe, Nobukazu Seama.

Podvodna istraživanja otkrivaju skrivenu magmu

Kikaijeva lokacija ispod okeana zapravo olakšava njegovo proučavanje. Siama objašnjava:

"Podvodna lokacija nam omogućava da sprovedemo sistematska istraživanja velikih razmera.“

U saradnji sa Japanskom agencijom za nauku i tehnologiju mora i Zemlje (JAMSTEC), tim je koristio nizove vazdušnih topova za generisanje kontrolisanih seizmičkih talasa i seizmometre na dnu okeana kako bi pratili kako ti talasi putuju kroz koru. Ovaj pristup im je omogućio da detaljno mapiraju šta se nalazi ispod kaldere.

Dokazi o velikom rezervoaru magme

Nalazi, objavljeni 27. marta u časopisu Communications Earth & Environment, potvrđuju prisustvo značajnog regiona bogatog magmom ispod mesta drevne erupcije. Istraživači su takođe mogli da utvrde njegovu veličinu i oblik.

Siama kaže: „Zbog njegovog obima i lokacije jasno je da je ovo zapravo isti rezervoar magme kao i u prethodnoj erupciji.“

Ubrizgavanje sveže magme pokreće ponovno punjenje

Međutim, magma koja je trenutno prisutna ne izgleda kao preostali materijal iz prošle erupcije. Naučnici su već primetili da se nova kupola lave formira u centru kaldere tokom poslednjih 3.900 godina. Hemijska analiza pokazuje da se ovaj noviji materijal razlikuje od onoga što je oslobođeno tokom ranijeg događaja.

„To znači da je magma koja je sada prisutna u rezervoaru magme ispod kupole lave verovatno novoubrizgana magma“, sumira Siama.

Ovi nalazi podržavaju širi model koji opisuje kako se rezervoari magme ispod vulkana kaldere vremenom pune.

Implikacije za Jeloustoun i buduće erupcije

Predloženi model ponovnog ubrizgavanja magme poklapa se sa dokazima o velikim, plitkim sistemima magme ispod drugih velikih kaldera, uključujući Jeloustoun i Tobu.

Siama napominje da ovaj rad može pomoći naučnicima da bolje razumeju kako se ciklusi snabdevanja magmom razvijaju nakon masivnih erupcija. On dodaje: „Želimo da usavršimo metode koje su se pokazale tako korisnim u ovoj studiji kako bismo dublje razumeli procese ponovnog ubrizgavanja. Naš krajnji cilj je da bolje pratimo ključne indikatore budućih džinovskih erupcija.“

Ovo istraživanje je finansiralo Ministarstvo prosvete, kulture, sporta, nauke i tehnologije (MEXT) (Treći program za posmatranje i istraživanje opasnosti od zemljotresa i vulkana (Istraživanje smanjenja opasnosti od zemljotresa i vulkana)) i Japansko društvo za promociju nauke (grant 20H00199). Sprovedeno je u saradnji sa istraživačima iz Japanske agencije za nauku i tehnologiju mora i Zemlje (JAMSTEC).

(Telegraf Nauka / Sci tech daily)