Ispitivanje 3.293 zuba dovelo do šokantnog zaključka: Vikinški ratnici imali su naprednu stomatologiju

Credit: GpPhotoStudio / Alamy / Alamy / Profimedia

Vikinzi, nordijski ratnici koji su između 8. i 11. veka išli u velike pljačkaške i osvajačke pohode, imali su iznenađujuće naprednu stomatologiju, pokazalo je istraživanje Univerziteta u Geteborgu, u Švedskoj. Ispitivanje ostataka pokazalo je da jesu, poput drugih savremenika, imali dosta karijesa i zubobolje, ali da su i lečili zube.

Tokom studije ispitana su 3.293 zuba 171 pojedinca sa groblja u Varnhemu, lokalitetu poznatom po dobro očuvanim ostacima ljudi iz perioda od 10. do 12. veka, navedeno je u saopštenju Univerziteta.

Preporučujemo

Istraživački tim Instituta za odontologiju radio je sa osteolozima iz Muzeja Vestra Jetalanda. Lobanje i zubi su transportovani u Geteborg, gde su ispitani.

The study examined 3,293 teeth from 171 individuals among the Viking Age population of Varnhem in Västergötland, Sweden. The site is known for extensive excavations of Viking and medieval environments. https://t.co/yff7N4Y9CH— Ancient Pages (@AncientPages) December 14, 2023

Klinička ispitivanja sprovedena su sa standardnim stomatološkim alatima, a rađeni su i rendgenski snimci. Rezultati objavljeni u žurnalu Plos One pokazali su da je 49 odsto vikinga imalo najmanje jedan karijes. Kod odraslih osoba, 13 odsto zuba imalo je karijes i to verovatno do živca. Međutim, dečji zubi, i mlečni i stalni, bili su potpuno bez karijesa.

Gubitak zuba bio je čest među odraslima. Studija je pokazala da su oni u proseku gubili 6 odsto zuba tokom života. Rizik se povećavao sa godinama. Osim toga, Karijes, infekcije zuba i bolovi bili su česti. Međutim, istraživanje je pokazalo i pokušaje da se o zubima brine.

- Ima nekoliko znakova da su vikinzi modifikovali zube, uključujući dokaze o korišćenju čačkalica, ispunjavanju prednjih zuba, pa čak i lečenju zuba pod upalom – rekla je Karolina Bertilson, zubarka i prva autorka studije.

Jedna od najsofisticiranijih procedura su izbušeni kutnjaci, što se verovatno radilo da bi se smanjio bol i pritisak zbog upale.

- Ovo je veoma uzbudljivo i nije mnogo različito od zubarskih tehnika koje mi izvodimo danas kada bušimo upaljeni zub. Vikinzi su izgleda imali dobro znanje o zubima, ali ne znamo da li su radili to sami ili su imali pomoć – rekla je Bertilsonova.

Punjenje prednjih zuba možda je bilo neka vrsta obeležavanja identiteta, jer su uvek u pitanju muškarci.

- Istraživanje nam je dalo novi uvid u vikinško oralno zdravlje i pokazuje da su zubi bili veoma važni u kulturi u Varnhemu. Takođe pokazuje da je stomatologija u vikinško doba bila sofisticiranija nego što se mislilo – rekla je Karolina Bertilson.

(Telegraf Nauka/GU)