Drevni zubi su prava arhiva informacija o životima ljudi gvozdenog doba

Zubi pružaju obilje informacija o životima Italijana iz gvozdenog doba, navodi se u studiji koju su u žurnalu PLOS One objavili Roberto Đermano sa Univerziteta La Sapijenca u Rimu i njegovi saradnici.

Poređenje stilova života drevnih kultura zahteva detaljne informacije o životima davno preminulih pojedinaca. Ljudski zubi su odličan izvor ovih podataka jer su veoma otporne strukture koje služe kao arhiva informacija o njihovim životima, prenosi Phys.org.

Preporučujemo

Đermano i njegove kolege su kombinovali višestruke analize zuba kako bi protumačili detalje o zdravlju i ishrani na italijanskom lokalitetu iz gvozdenog doba, Pontekanjano, koji datira iz 7. i 6. veka pre nove ere.

Tim je analizirao obrasce rasta u zubnom tkivu 30 zuba kod 10 osoba. Poredeći podatke očnjaka i kutnjaka, rekonstruisali su istoriju rasta tokom prvih šest godina života ovih pojedinaca. Primetili su manje stresne događaje koji su se desili u uzrastu od oko godinu dana i četiri godine, što je najverovatnije povezano sa ključnim periodima ranog detinjstva u kojima promena ponašanja i ishrane izlaže decu bolestima.

Analiza zubnog plaka takođe je pružila uvid u ishranu odraslih, otkrivajući prisustvo niza namirnica: žitarica, mahunarki, obilja ugljenih hidrata i fermentisane hrane.

Ovi rezultati su u skladu s prethodnim istraživanjima, ukazujući na povećanu raznovrsnost izvora hrane tokom ovog perioda zahvaljujući većem kontaktu sa kulturama Sredozemlja.

Ova studija pruža prve histološke podatke o zajednici iz gvozdenog doba u Pontekanjanu i dokaz koncepta da kombinovane analize zuba mogu pružiti detaljan uvid u drevne živote.

S obzirom na mali broj analiziranih osoba, rezultate ove studije ne bi trebalo tumačiti kao reprezentativne za širu populaciju, već ih je bolje posmatrati kao detaljne uvide u pojedinačne životne istorije. Autori sugerišu da će buduće studije koje uključuju veće uzorke i dodatne tehnike, kao što je izotopska analiza, dramatično poboljšati naše razumevanje drevnih zajednica.

- Zubi stanovnika Pontekanjana iz gvozdenog doba otvorili su jedinstven prozor u njihove živote: mogli smo da pratimo rast i zdravlje u detinjstvu sa izuzetnom preciznošću i identifikujemo tragove žitarica, mahunarki i fermentisane hrane u odraslom dobu, otkrivajući kako se ova zajednica prilagođavala ekološkim i društvenim izazovima – rekao je Đermano.

(Telegraf Nauka/Phys.org)