Veliki korak napred u povratku na Mesec: Uspešan let Maskove rakete značajno ohrabrenje za agenciju NASA
Starship, najveća i najmoćnija raketa u istoriji, uspešno je lansirana sa poligona u Teksasu noćas i izvela je suborbitalni probni let. Ovo je bio drugi uspešni let zaredom, a ukupno 11. probni let gigantske letelice kompanije SpejsEks (SpaceX) milijardera Ilona Maska.
Istovremeno, ovo je bio poslednji let trenutne verzije Starship-a, a uskoro će je zameniti još veća varijanta, piše Space.com.
Preporučujemo
Snimci iz svemira otkrili nešto neverovatno u planinskom bespuću: 76 kamenih čakua menja istoriju
Alhemija – diskreditovana pseudonauka ili dostojni predak hemije?
Značaj ovog leta je u tome što predstavlja veliki korak napred u planiranom povratku ljudi na Mesec, u okviru programa Artemis američke svemirske agencije NASA. Takođe, predstavlja ohrabrenje i u novoj svemirskoj trci, u kojoj Kina trenutno ima prednost.
11. probni let
- Starship je poleteo iz Starbase u Teksasu na svoj 11. probni let. Ovo je bio poslednji let druge generacije Starship-a i prve generacije Super Heavy bustera, kao i poslednje lansiranje sa trenutne konfiguracije lansirne rampe Pad 1. Svaki važan cilj probnog leta je ispunjen, što daje važne podatke dok se spremamo za sledeću generaciju Starship-a i bustera Super Heavy – navodi se u saopštenju kompanije SpejsEks i dodaje:
- Let je počeo paljenjem svih 33 raptor motora bustera Super Heavy i letom iznad Zaliva. Uspešnu prvu fazu leta pratio je manevar tokom koga je gornji deo Starship-a upalio svojih 6 raptor motora kako bi nastavio let u svemir. Nakon razdvajanja rakete, buster Super Heavy uključio je motore da se vrati na rutu za unapred planiranu zonu sletanja kraj obala Teksasa, za šta je koristio 12 od 13 planiranih motora. Pod istim uglom kao prethodni letovi, buster je sleteo uspešno paleći svih 13 motora, uključujući i jedan koji se nije upalio tokom promene kursa. Buster je uspešno sleteo na način koji je planiran za sledeću generaciju bustera. Lebdeo je iznad vode pre isključivanja motora i pada u vodu.
Planirana brzina i putanja
- Nakon paljenja motora, Starship je dostigao planiranu brzinu i putanju. Tokom leta uspešno je uključio Starlink simulatore i sproveo treće paljenje raptor motora u svemiru, što je demonstriralo kritičnu sposobnost za buduće deorbitiranje. Starship se vratio u Zemljinu atmosferu i bio je sposoban da skupi značajne podatke o performansima štitova i namerno je gurnut do ivice sposobnosti letelice. U poslednjim minutima leta, Starship je izveo dinamički manevar kojim je imitirana putanja budućih misija na kojima će leteti do baze. Starship je zatim sleteo u unapred predviđenu zonu u Indijskom okeanu, uspešno je izveo preokret za sletanje, upalio motore i lagano se spustio u vodu – navodi se u saopštenju.
Uspešan let pokazao je da Starship zaista može poslužiti američkoj svemirskoj agenciji NASA za povratak ljudi na Mesec.
- Još jedan veliki korak napred ka sletanju Amerikanaca na južni pol Meseca. Napredak koji je SpejsEks demonstrirao danas sa letom Starship-a kritičan je za našu misiju Artemis. Dok se spremamo za Artemis II, svaki let jača naš napredak ka misiji Artemis III i ka pobedi nad Kinom u povratku na Mesec – napisao je na Iksu (Tviteru) Šon Dafi, v.d. administrator NASA.
Odlazak na Mars
Kompanija SpejsEks razvija Starship kako bi pomogao čovečanstvu da poseti i naseli Mars, što je dugogodišnji san vlasnika kompanije Ilona Maska. Mesec je takođe u planu jer je NASA odabrala upravo ovo vozilo da bude prva letelica sa posadom u programu Artemis, čiji je cilj spuštanje ljudi na Mesec prvi put od ere programa Apolo. Ako sve bude po planu, Starship će spustiti astronaute blizu lunarnog južnog pola po prvi put na misiji Artemis 3, koja bi trebalo da bude lansirana 2027. godine.
Mask je prisustvovao lansiranju Starship-a, ali ne iz kontrolne sobe, već je gledaoraketu napolju.
Tajna formula Starship-a je njegova zamišljena sposobnost da podiže neverovatno velike terete neverovatnom učestalošću. Vozilo je sposobno da ponese 150 tona u svemir, a obe njegove faze, buster Super Heavy i gornja faza poznata kao Starship, dizajnirane su da budu potpuno i brzo ponovo upotrebljive.
SpaceEks planira da vrati i Super Heavy i Ship na lansirnu rampu nakon svakog leta, hvatajući ih „štapnim“ rukama lansirnog tornja. Ova strategija, koju je SpaceX do sada demonstrirao tri puta sa busterom Super Heavy, ali još ne sa Starship-om, omogućiće superbrzu inspekciju i ponovni let, potencijalno omogućavajući više dnevnih lansiranja sa jedne lokacije.
„Budući Starship“ je verovatno verzija 4, za koju je Mask kasnije rekao da se očekuje da će debitovati 2027. godine. V4 će imati ukupno 42 Raptor motora - tri više od varijanti V2 i V3.
Svemirska trka
Kada je reč o prvoj svemirskoj trci, Sovjetski Savez započeo je silovito – 1957. su prvi lansirali satelit Sputnjik u svemir, 1959. poslali su satelit Luna 1 da proleti kraj Meseca, a iste godine Luna 3 je prva fotografisala dalju stranu Meseca, 1961. Jurij Gagarin je postao prvi čovek u svemiru, a onda su 1966. spustili i letelicu Luna 9 na lunarnu površinu. Međutim, u finišu je pobedila Amerika sa programom Apolo – 1968. prva ljudska posada stigla je do lunarne orbite, a onda su se 1969. i prvi ljudi spustili na Mesec. Međutim, SAD su 1972. prekinuli lunarna istraživanja, dok je SSSR to uradio 1976.
Nakon toga, decenijama nije bilo uspešnog sletanja na Zemljin satelit, ali je u 21. veku Kina odlučila da to promeni. Od 2007. do danas bilo je šest Čange (Chang‘e) misija, tokom kojih je bilo i skeniranja satelita 2007, sletanja 2010, slanja rovera u ispitivanja… Tek 2023. Indija je uspela da postane četvrta zemlja koja je poslala letelicu na Mesec, a godinu kasnije to je pošlo za rukom i Japanu. Rusija je doživela debakl kada je pokušala da pošalje Lunu-25 na Mesec 2023, a delimičan uspeh imala je Amerika 2024. i 2025. godine – IM-1 Odisej i Blue Ghost M1 uspešno su sleteli na lunarnu površinu, ali IM-2 Atina i Peregin nisu.
(Telegraf Nauka/Space.com/SpaceX.com)
Povezane vesti
Da li NASA gubi svemirsku trku?
Ples peščanih đavola na Crvenoj planeti: Napravljen katalog sa 1.039 vrtloga prašine, snimani su decenijama
Objavljen snimak gosta iz dalekog svemira: Napravljen je iz orbite Marsa
Može li Kina doneti uzorak mogućeg biopotpisa od rovera Perseverans?
Video: Projekat o osnaživanju Romkinja iz Srbije uzor evropske naučne zajednice, osvojio Grand Prize
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
