„Oživeo“ izgubljeni svet dinosaurusa: Poslušajte zvuk šuma iz doba jure! „Ovo je apsolutno uverljiva ideja“

Uz korake dinosaurusa i šum paprati na vetru, kroz šume iz doba jure pronosio se melodični cvrkut insekata nalik zrikavcima. Neki od tih zvukova bili su na previsokim frekvencijama da bi ih ljudsko uvo čulo.

Na osnovu fosila insekata starih 165 miliona godina, tim naučnika je reprodukovao zvuke izgubljenog sveta, koristeći detaljnu analizu strukture krila i modelovanje pomoću veštačke inteligencije. Njihovi rezultati, objavljeni u žurnalu Proceedings of the National Academy of Sciences, takođe osporavaju široko rasprostranjenu ideju o evoluciji zvukova insekata, piše Smithsonian Magazine.

Preporučujemo

- Svet tokom doba jure bio je akustički daleko bogatiji i raznovrsniji nego što se ranije mislilo – rekao je Torin Jonson, bioakustičar sa Univerziteta u Gracu u Austriji i jedan od autora studije, u saopšenju Univerziteta u Gracu.

Stvarni zvuci iz jure nisu mogli biti sačuvani, a organi za proizvodnju glasa kod dinosaura i sisara se ne fosilizuju lako. Ali insekti mogu ponuditi ključne fosilne tragove o tome kako je svet dinosaura zvučao. I to je predstavljeno u sledećem videu (više zvukova može se čuti u originalnoj naučnoj studiji).

Iako bi ljudi mogli opisati insekte kao da „pevaju“, većina njih – uključujući zrikavce i skakavce – proizvodi buku na način koji je sličniji sviranju muzičkog instrumenta. Ovaj proces, ili „stridulacija“, uključuje trljanje delova tela sa rebrastim površinama. Skakavci i konjici (katydids) prevlače nogu preko krila, dok zrikavci pokreću jedno krilo preko drugog.

Dakle, dok se glasne žice zapravo ne fosilizuju, noge i krila mogu.

- Lepota fosilnih insekata je u tome što oni, za razliku od mnogih drugih životinja, mogu da sačuvaju svoje instrumente i receptore na svom čvrstom spoljašnjem skeletu – rekao je za Smithsonian Magazine Edmund Jaržembovski, saradnik u Prirodnjačkom muzeju u Londonu, koji nije bio uključen u studiju, ali je istraživao zvuke jurskih konjica.

Naučnici su u Unutrašnjoj Mongoliji u Kini otkrili 20 fosilizovanih insekata iz jure sa netaknutim krilima. U pitanju su ostaci devet vrsta srodnih zrikavcima i konjicima.

Da bi približno odredili zvuke koje su ove strukture proizvodile, tim je ispitao njihove rebraste karakteristike. Broj zubaca, kao i razmak između njih i veličina vibrirajuće površine na krilu, odredili bi visinu i ritam poziva insekata.

Istraživači su analizirali ova krila uporedo sa mehanikom stridulacije modernih insekata, koju su proučavali laserima. Uzeli su u obzir evolucione odnose između ovih vrsta i napravili kompjuterske simulacije vibriranja praistorijskih krila. Model veštačke inteligencije je, na osnovu fosilizovanog oblika krila, predvideo kakav bi bio obrazac svakog poziva.

Većina insekata je, sugeriše tim, proizvodila niskofrekventne pozive slične onima koje emituju današnji zrikavci – zvuke od oko pet kiloherca. Mnogi od njih su bili pozivi „čistog tona“, odnosno muzičke note samo jedne frekvencije. Zvučali bi više kao jasni i visoki cvrkuti nego kao šištanje ili zujanje, piše Ričard Stoun iz portala Science.

Zapanjujuće je da se činilo da je jedna od vrsta sposobna da proizvede zvuk između 20 i 22 kiloherca – što je frekvencija neposredno iznad opsega ljudskog sluha. Ovi ultrazvučni cvrkuti, koje je proizvodio srodnik konjica Sigmaboilus peregrinus, osporavaju istaknutu ideju: da je grabljivost slepih miševa podstakla evoluciju ultrazvučnih poziva kod insekata. S. peregrinus je živeo milionima godina pre prvih slepih miševa, što sugeriše da leteći sisari nisu mogli biti jedina pokretačka snaga za nastanak ultrazvučnog cvrkuta.

Umesto toga, tim sugeriše da je grabljivost šireg spektra drugih sisara i ne-sisara možda navela rane zrikavce da razviju zvuke višeg tona – one kojima bi mogli da prizovu potencijalne partnere, a da pritom ne otkriju svoje prisustvo predatorima.

- Čini se da je to apsolutno uverljiva ideja - rekla je za Science Robin Tingitela, ekološkinja ponašanja sa Univerziteta u Denveru, koja nije bila uključena u istraživanje. - Mnogo je onih koji prisluškuju insekte.

Alternativno, posedovanje ultrazvučnog poziva moglo je pomoći zvucima nekih insekata da se izdvoje u horu konkurentskih cvrkuta drugih vrsta.

Gledajući unapred, ova studija nudi putokaz za istraživanja koja bi mogla otkriti druge elemente praistorijskih zvučnih pejzaža.

- Možda će nam veštačka inteligencija pomoći da rekonstruišemo i druge pesme insekata, kao što su pesme buba i mrava - kaže Jaržembovski. - Pogledajmo pažljivije njihove fosile, jer postoji potencijalni paleo-orkestar koji čeka da bude otkriven.

(Telegraf Nauka/Smithsonian Magazine)