Skriveni neprijatelj krvnih sudova: Zašto lipoprotein(a) predstavlja kardiološki rizik za svakog petog čoveka

Savremena kardiologija je postigla ogroman uspeh u edukaciji stanovništva o štetnosti takozvanog lošeg ili LDL holesterola i važnosti njegovog držanja pod kontrolom putem pravilne ishrane i medikamenata. Ipak, uprkos ovim naporima, kardiovaskularne bolesti i dalje ostaju vodeći uzrok smrtnosti širom sveta, često pogađajući i osobe koje vode naizgled besprekorno zdrav život, redovno treniraju i nemaju klasične faktore rizika poput gojaznosti ili pušenja.

Velika međunarodna klinička studija, o kojoj izveštava SciTechDaily, otkrila je da se ključ ovog problema krije u genetski determinisanoj čestici pod nazivom lipoprotein(a), skraćeno Lp(a). Rezultati istraživanja pokazuju da čak dvadeset procenata opšte populacije ima urođeno visoke nivoe ovog lipoproteina, što drastično povećava rizik od rane pojave ateroskleroze, infarkta miokarda i suženja aortnog zalistka, a da pacijenti toga postanu svesni tek kada nastupi prva ozbiljna vaskularna kriza.

Preporučujemo

Da bi se razumela opasnost koju ova čestica nosi, potrebno je sagledati njenu specifičnu i veoma agresivnu strukturu na molekularnom nivou. Lipoprotein(a) je u osnovi identičan klasičnom LDL holesterolu, ali sa jednom ključnom i evoluciono zagonetnom razlikom, a to je prisustvo dodatnog, masivnog proteina koji se zove apolipoprotein(a) ili apo(a). Ovaj dodatni proteinski rep pretvara običnu česticu holesterola u višestruko opasnije biološko oružje. Dok običan LDL holesterol samo teži da se taloži u zidovima arterija kada ga ima u suvišku, Lp(a) zbog prisustva apo(a) komponenti pokazuje izrazito trombogeni karakter.

Struktura apolipoproteina(a) je, naime, strukturno veoma slična plazminogenu, ključnom enzimu u telu koji je zadužen za razgradnju krvnih ugrušaka. Zbog ove sličnosti, Lp(a) se lažno vezuje za mesta predviđena za plazminogen, blokira prirodni proces fibrinolize i aktivno podstiče formiranje tromba na mestu gde je krvni sud već minimalno oštećen ili upaljen.

Patofiziološki mehanizam delovanja Lipoproteina(a) odvija se kroz tri sinergijska smera koji zajednički razaraju zdravlje arterijskog stabla. Prvi smer je klasična aterogeneza, gde unutrašnje jezgro čestice lako prodire kroz endotel krvnog suda i unosi holesterol duboko u zid arterije.

Drugi smer je izražena proinflamatorna aktivnost, jer Lp(a) u sebi nosi veliku količinu oksidisanih fosfolipida koji deluju kao snažan iritans za imuni sistem, privlačeći makrofage i podstičući hroničnu upalu unutar arterijskog zida, što dovodi do stvaranja nestabilnih, mekih plakova sklonih pucanju.

Treći i najopasniji smer jeste pomenuta prothrombotična uloga koja obezbeđuje da se u trenutku eventualnog pucanja plaka na tom mestu trenutno stvori masivan krvni ugrušak koji potpuno blokira protok krvi ka srcu ili mozgu. Dodatno, studija upozorava da se Lp(a) intenzivno taloži i u listićima aortnog zalistka, uzrokujući njihovu ubrzanu kalcifikaciju i fibrozu, što vodi do teške aortne stenoze koja zahteva hiruršku zamenu zaliska.

Najveći klinički problem sa Lipoproteinom(a) leži u činjenici da je njegov nivo u krvi preko devedeset odsto određen isključivo genetikom, a ne stilom života. Za razliku od običnog holesterola, nivo Lp(a) se ne menja pod uticajem rigoroznih dijeta, gubitka kilograma ili redovne fizičke aktivnosti, a formira se već u prvim godinama života i ostaje stabilan tokom celog veka.

Standardni lekovi za snižavanje holesterola, poput statina, koji su zlatni standard moderne kardiologije, nemaju gotovo nikakav uticaj na smanjenje koncentracije ove čestice, a pojedina istraživanja čak sugerišu da mogu blago da podignu njene vrednosti. Iz tog razloga, autori ove studije i vodeća svetska kardiološka udruženja, uključujući American Heart Association, apeluju na uvođenje novog skrining protokola prema kome bi svaka odrasla osoba trebalo da izmeri nivo Lp(a) u krvi barem jednom u životu, kako bi se na vreme identifikovali pacijenti sa visokim urođenim rizikom.

Iako trenutno ne postoji široko dostupan lek koji je specifično odobren za radikalno obaranje Lipoproteina(a), farmaceutska i medicinska nauka se nalaze na samom pragu revolucije. U toku su završne faze velikih kliničkih ispitivanja za novu generaciju lekova koji su zasnovani na naprednoj RNK tehnologiji. Ovi lekovi deluju direktno u ćelijama jetre tako što selektivno blokiraju sintezu apolipoproteina(a) na genetskom nivou, što u ranim fazama testiranja dovodi do pada koncentracije Lp(a) u krvi za impresivnih osamdeset do devedeset procenata.

Dok ove genske terapije ne postanu deo svakodnevne kliničke prakse, rano prepoznavanje povišenog nivoa ove čestice omogućava lekarima da primene agresivnije preventivne mere kod ugroženih pacijenata, što podrazumeva spuštanje ostalih promenljivih faktora rizika, poput LDL holesterola i krvnog pritiska, na znatno niže ciljne vrednosti od uobičajenih, čime se uspešno kompenzuje skriveni genetski rizik i efikasno sprečava nastanak fatalnih kardioloških događaja.

(Telegraf Nauka / SciTech Daily)