Izleganje iz jaja bilo je manje efikasno kod dinosaurusa nego kod modernih ptica

Šta zaista znamo o tome kako su oviraptori – dinosaurusi nalik pticama, ali bez sposobnosti letenja – izvodili izleganje iz jaja? Da li su koristili toplotu okoline, poput krokodila, ili telesnu toplotu odrasle jedinke, poput ptica? U novoj studiji, istraživači na Tajvanu su ispitali ponašanje i obrasce izleganja oviraptora.

Takođe su modelirali simulacije prenosa toplote u oviraptorskom gnezdu i uporedili efikasnost izleganja sa modernim pticama. Radi toga su eksperimentisali sa oviraptorskim inkubatorom i jajima prirodne veličine.

Preporučujemo

„Pokazujemo da je razlika u obrascima izleganja rezultat relativnog položaja inkubirajuće odrasle jedinke u odnosu na jaja“, kažu istraživači iz Nacionalnog prirodnjačkog muzeja Tajvana. „Štaviše, došli smo do procene efikasnosti inkubacije oviraptora, koja je mnogo niža nego kod modernih ptica“.

Rekonstruisani oviraptor, Heyuannia huangi, živeo je pre 70 i 66 miliona godina na prostoru današnje Kine. Procenjuje se da je bio dugačak oko 1,5 metara i težak oko 20 kg, a pravio je poluotvorena gnezda sa nekoliko krugova jaja.

Trup inkubirajućeg oviraptora napravljen je od polistirenske pene i drveta za skeletni okvir i pamuka, folije sa mehurićima i tkanine za meko tkivo. Jaja su izlivena od smole. U dva legla korišćena u eksperimentima, jaja su bila raspoređena u dvostruke prstenove na osnovu stvarnih legla oviraptora.

Deo problema je u realističnoj rekonstrukciji oviraptorske inkubacije. Na primer, njihova jaja su drugačija od jaja bilo koje žive vrste, pa su istraživači osmislili jaja od smole da bi što više ličila na stvarna jaja oviraptora.

U eksperimentima sa ciljem otkrivanja da li je prisustvo odrasle jedinke u gnezdu ili različitih uslova okoline moglo uticati na obrasce izleganja, otkriveno je da se pri hladnijim temperaturama, kad je odrasla inkubirajuća jedinka bila prisutna, temperature jaja u spoljašnjem prstenu razlikuju do 6 stepeni Celzijusovih, što je moglo rezultirati asinhronim izleganjem, obrascem izleganja iz jaja u različitim vremenima.

U toplijim uslovima, razlika u temperaturama jaja u spoljašnjem prstenu bila je samo 0,6 stepeni, što sugeriše da su oviraptori koji su živeli u toplijim uslovima mogli imati drugačiji obrazac asinhronog izleganja jer su mogli koristiti Sunce kao dodatni, moćan izvor toplote.

„Malo je verovatno da su veliki dinosaurusi sedeli na svojim gnezdima. Pretpostavka je da su koristili toplotu Sunca ili tla za izleganje, kao kornjače. Pošto su gnezda oviraptora otvorena, toplota Sunca je verovatno bila mnogo važnija od toplote tla“, objašnjavaju istraživači.

Foto: Conty, CC BY-SA 4.0 (creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0), via Wikimedia Commons

Takođe je istraženo kakva je efikasnost inkubacije oviraptora u poređenju sa modernim pticama. Većina ptica koristi termoregulatornu kontaktnu inkubaciju (TCI) – odrasle jedinke sede direktno na jajima da bi prenele toplotu.

Tri su preduslova za TCI – odrasla ptica mora biti u kontaktu sa svakim jajetom, biti glavni izvor toplote i državati sva jaja u okviru ograničenog temperaturnog opsega – što oviraptori nisu ispunjavali. Na primer, njihov raspored jaja sprečavao je odraslu jedinku da ostvari potpun kontakt sa svim jajima u gnezdu.

„Oviraptori možda nisu bili sposobni da sprovedu TCI kao moderne ptice. Umesto toga, ovi dinosaurusi i Sunce su možda bili koinkubatori – što je manje efikasno inkubaciono ponašanje nego kod modernih ptica“, kažu istraživači.

Međutim, kombinacija inkubirajuće odrasle jedinke i izvora toplote iz okoline – možda bihevioralna adaptacija povezana sa evolucijom od zakopanih do poluotvorenih gnezda – nije nužno lošija.

Moderne ptice nisu „bolje“ u izleganju. Umesto toga, današnje ptice i oviraptori imaju veoma drugačiji način inkubacije, kažu autori studije. Ništa nije bolje ili gore. To samo zavisi od okruženja.

Nalazi su specifični za rekonstruisano gnezdo i ograničeni činjenicom da današnja klima ne liči na klimu kasne krede, što je moglo uticati na rezultate. Oviraptori su takođe pokazali duži period inkubacije nego moderne ptice.

Ipak, studija unapređuje naše razumevanje strategija oviraptorske inkubacije putem inovativnih pristupa. Ona predstavlja važan most između fizičkih simulacija i paleontoloških interpretacija, potencijalno omogućavajući paleontolozima da istražuju teme za koje su pristupi dosad bili ograničeni.

„To je takođe pravo ohrabrenje za sve studente, posebno na Tajvanu“, zaključuju istraživači. „Na Tajvanu nema fosila dinosaurusa, ali to ne znači da ne možemo proučavati dinosaure“.

(Telegraf Nauka/Phys.org)