Metabolička bolest jetre pogodiće 1,8 milijardi ljudi do 2050, pokazalo globalno istraživanje

Metabolička bolest jetre pogodiće 1,8 milijardi ljudi širom sveta do 2050. godine, a podstiču je porast gojaznosti i nivoa šećera u krvi, pokazuje studija, a piše Gardijan.

Steatozna bolest jetre povezana sa metaboličkom disfunkcijom (MASLD), ranije poznata kao nealkoholna masna bolest jetre (NAFLD), jedna je od najzastupljenijih i najbrže rastućih bolesti jetre na svetskom nivou, navodi se u istraživanju.

Preporučujemo

Najnovije procene sugerišu da trenutno 1,3 milijarde ljudi širom sveta živi sa MASLD-om, što je povećanje od 143% u samo tri decenije. Pogođena je otprilike svaka šesta osoba - 16% populacije.

Nalazi iz studije objavljeni su u žurnalu The Lancet Gastroenterology & Hepatology.

Projektuje se da će učestalost ovog stanja rasti još više, prvenstveno usled rasta svetske populacije u kombinaciji sa promenama u načinu života, kao što su porast gojaznosti i visok nivo šećera u krvi.

Studija je utvrdila da je 1990. godine oko 500 miliona ljudi živelo sa MASLD-om. Do 2023. taj broj je porastao na 1,3 milijarde. Predviđa se da će MASLD pogoditi 1,8 milijardi ljudi do 2050. godine, što je porast od 42% u odnosu na 2023. godinu.

Globalna stopa učestalosti porasla je na 14.429 slučajeva na 100.000 ljudi u 2023. godini, što predstavlja povećanje od 29% u odnosu na 1990. godinu.

MASLD je češći kod muškaraca nego kod žena, a najviše stope učestalosti zabeležene su kod osoba starosti između 80 i 84 godine. Međutim, najveći broj pogođenih činile su mlađe osobe – muškarci starosti od 35 do 39 godina i žene od 55 do 59 godina.

Visok nivo šećera u krvi bio je vodeći uzrok zdravstvenih problema povezanih sa MASLD-om na globalnom nivou, a slede ga visok indeks telesne mase (BMI) i pušenje, što ukazuje na snažnu povezanost sa dijabetesom tipa 2 i gojaznošću.

Neki regioni, uključujući severnu Afriku i Bliski istok, imali su nesrazmerno više stope MASLD-a u poređenju sa drugim delovima sveta. Ipak, zabeležen je nagli porast broja obolelih u zemljama širom planete.

U Velikoj Britaniji stopa učestalosti porasla je za trećinu (33%) između 1990. i 2023. godine, što je najveći porast u Zapadnoj Evropi, prema analizi podataka koju je sproveo Gardijan. Analiza je otkrila da je stopa prevalencije porasla za 30% u Australiji i 22% u Sjedinjenim Američkim Državama.

Studija je takođe pokazala da, iako više ljudi oboleva, ukupni uticaj na zdravlje – meren godinama života izgubljenim usled bolesti ili smrti – ostaje stabilan.

To sugeriše da napredak u lečenju i nezi pomaže ljudima da žive duže i zdravije, kao i da se porast broja slučajeva uglavnom dešava u ranim fazama bolesti.

Međutim, rastući broj slučajeva i dalje znači da su mnogi ljudi pod rizikom od razvoja ozbiljnih komplikacija u budućnosti, kao što su ciroza jetre ili rak.

MASLD se često povezuje sa viškom kilograma i obično se može lečiti promenama u načinu života.

Ovo stanje obično ne izaziva nikakve simptome i mnogi ljudi ga imaju a da toga nisu svesni. Uglavnom se otkriva tek kada pacijent ode na testiranje iz nekog drugog razloga.

Simptomi mogu uključivati osećaj velikog umora, opštu malaksalost, kao i bol ili nelagodnost u predelu jetre, koji se oseća u stomaku ispod desne strane rebara.

Studiju je vodio Institut za zdravstvenu metriku i evaluaciju, istraživački institut za javno zdravlje pri Univerzitetu u Vašingtonu u Sijetlu.

Autori su naveli da nalazi naglašavaju kako MASLD sve više pogađa mlađe odrasle osobe u uslovima pogoršanja opšteg zdravlja i načina života.

(Telegraf Nauka/The Guardian)