Hronična bolest jetre u Evropi: Kriza koja se može sprečiti, a odvija se neprimećeno

Stručnjaci pozivaju da se bolest jetre uključi u šire nacionalne i evropske politike o ishrani, alkoholu, gojaznosti, javnom zdravlju i nezaraznim bolestima.

Evropa se suočava sa rastućom pretnjom od hronične bolesti jetre. Radovi „Okončanje pretnje od hronične bolesti jetre po javno zdravlje u Evropi”, sa 75 koautora iz 30 zemalja, pod vođstvom Instituta za globalno zdravlje u Barseloni, upozoravaju da Evropa mora prevazići hepatologiju i bolest jetre bolje integrisati u evropske zdravstvene sisteme.

Preporučujemo

Hronična bolest jetre odgovorna je za veliki teret prevremenih bolesti i smrti širom Evrope, sa nesrazmernim efektima kod muškaraca i socijalno ugroženih populacija. Sad je na drugom mestu, iza ishemijske bolesti srca, kao vodeći uzrok gubitka godina u radnom veku u Evropi.

Metabolička bolest jetre takođe brzo preoblikuje evropsko zdravstveno opterećenje zbog oboljenja jetre. Jedna od tri osobe u EU i Ujedinjenom Kraljevstvu živi sa masnom bolešću jetre povezanom sa metaboličkom disfunkcijom(MASLD), trenutno vodećim pokretačem raka jetre u Evropi.

Evropa ima najveće stope konzumacije alkohola po osobi, najveću učestalost prekomernog povremenog pijenja i najmanje stope apstinencije od alkohola na svetu. Alkohol se kombinuje sa gojaznošću i drugim faktorima rizika za bolest jetre, što dovodi do velikih stopa bolesti jetre i raka jetre u krajnjoj fazi. Procenjuje se da alkohol uzrokuje 40% od 287.000 prevremenih smrti povezanih sa jetrom svake godine u Evropi, mada bi stvarni broj mogao biti veći.

Širom Evrope, bolest jetre već ugrožava zdravlje radno sposobne populacije, pošto se smrti od bolesti jetre povezane sa alkoholom i od neotkrivenog ili nelečenog virusnog hepatitisa često dešavaju decenijama ranije nego kod mnogih drugih hroničnih stanja. Hepatitis B i C čine više od 85% od skoro 57.000 godišnjih smrti usled HIV-a, tuberkuloze i infekcija virusnim hepatitisom u EU/EEA.

„Evropi nije potrebno još jedno upozorenje da se bolest jetre pogoršava. Potreban joj je drugačiji način reagovanja”, kažu stručnjaci. „Kad je reč o ultraprerađenoj hrani, alkoholnim pićima i generalno nezdravoj ishrani, u suštini govorimo o riziku od bolesti jetre. Kad govorimo o dijabetesu, gojaznosti i sedelačkim načinima života, takođe govorimo o tom istom riziku. Potrebne su nam jače politike javnog zdravlja i intervencije da bismo se izborili sa ovim teretom bolesti. Primarna zdravstvena zaštita takođe treba da se menja. Nema smisla da se ljudima ocenjuju krvni pritisak, holesterol i težina, ali ne fibroza jetre“.

Hronična bolest jetre se posmatra iz četiri komplementarna ugla: 1) modeli detekcije i nege, 2) spremnost politike za MASLD, 3) bolest jetre povezana sa alkoholom i metaboličko-alkoholna bolest jetre (MetALD) i 4) napredak ka eliminaciji virusnog hepatitisa.

Ispituju se metabolički, alkoholni i virusni uzroci bolesti jetre. „Ispitujući ove uzroke zajedno, ovi radovi pokazuju zašto su Evropi potrebni koordinisana prevencija, ranije otkrivanje, načini lečenja i pristup bez osuđivanja koji povezuju zdravlje jetre sa dijabetesom, gojaznošću, kardiovaskularnim bolestima, politikom u pogledu alkohola, prevencijom raka i potrebama nedovoljno zbrinutih zajednica”, kažu autori.

Zastupnici pacijenata su upozorili da se osobe sa bolešću jetre često suočavaju sa predrasudama i osudama koje bolest prikazuju isključivo kao posledicu ličnih izbora. „Stigma koja proizilazi iz ovog nedostatka konteksta direktno utiče na pronalaženje nege, angažovanost i zdravstvene ishode, dok istovremeno oblikuje prioritete politike i doprinosi da se bolest jetre postojano ne uvažava u dovoljnoj meri”.

„Predugo smo prihvatali normalizaciju toga da društvo uopšte i industrijski lobisti prebacuju krivicu na pojedince, umesto na kolektivnu vlast i institucionalnu odgovornost i greške. Bolest jetre, naroćito MASLD, virusni hepatitis i bolest jetre povezana sa alkoholom, nesrazmerno pogađaju najranjivije pripadnike društva. U ovom radu ističemo kako možemo inkorporirati intervencije zasnovane na dokazima u oblasti dijagnostike, spremnosti, načina lečenja i razvoja politika radi bolje zaštite sledećih generacija Evropljana”, kažu autori.

Takođe se upozorava da milioni ljudi sa hroničnom bolešću jetre ostaju bez dijagnoze. Ranija identifikacija putem primarne i lokalne zaštite, uključujući strategije testiranja i automatizovanu neinvazivnu procenu fibroze jetre, mogla bi da spreči progresiju do fibroze, ciroze, raka jetre i prevremene smrti.

Foto: Shutterstock

Glavne preporuke uključuju:

- integrisanje zdravlja jetre u strategije za nezarazne bolesti i prevenciju raka;

- usklađivanje odgovora na bolest jetre sa politikama za dijabetes, gojaznost, alkohol, kardiovaskularne bolesti, fizičku aktivnost i ishranu;

- jačanje sistema nadzora i rane detekcije;

- poboljšanje pristupa lečenju i smanjenju štete;

- sprovođenje jačih politika u pogledu alkohola i smanjenje komercijalnih uzroka štete;

- rešavanje problema stigme i barijera koje pogađaju nedovoljno zbrinute zajednice.

Okončanje hronične bolesti jetre kao pretnje po javno zdravlje u Evropi je moguće, ali samo ako Evropa deluje pre nego što razvijena bolest postane standardna tačka za dijagnozu, zaključuju autori.

Projekat obuhvata četiri članka i četiri prateća komentara. Radovi su fokusirani na:

– dijagnostičku inovaciju i modele nege za hroničnu bolest jetre;

- spremnost politike za MASLD u Evropi;

- bolest jetre povezanu sa alkoholom i MetALD;

- kontrolu i eliminaciju virusnog hepatitisa.

Prateći komentari obrađuju prioritetne perspektive, uključujući zastupanje pacijenata, kulturne i jezičke barijere u pogledu nege, laboratorijsku medicinu i potrebe osoba sa autoimunskim i retkim bolestima jetre.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)