Ekstremne temperature povećavaju rizik od hospitalizacije zbog srčanog zastoja

Rizik od hospitalizacije zbog srčanog zastoja raste povećava se nakon kratkotrajne izloženosti ekstremno hladnim ili ekstremno toplim talasima, pokazala je studija objavljena u JACC, vodećem žurnalu Američkog koledža kardiologije, a istovremeno je predstavljena i na Kongresu ESC 2026.

Povećan broj prijema u bolnicu, koji je primećen u Švedskoj, pokazuje kako ekstremne temperature mogu da doprinesu pogoršanju bolesti i da zdravstveni sistemi moraju da odgovore i pripreme se za stres promena temperature u okruženju.

Preporučujemo

- Prema našim saznanjima, nijedna prethodna studija nije ispitivala kratkoročnu povezanost između ekstremnih temperaturnih događaja (hladnih i toplotnih talasa) ili kontinuiranih neoptimalnih ambijentalnih temperatura i hospitalizacija zbog srčane slabosti unutar jedne nordijske populacije - izjavio je dr Venli Ni, vodeći autor studije i postdoktorant na Centru za klimu, zdravlje i globalnu životnu sredinu pri Školi javnog zdravlja Univerziteta Harvard. - Ovo predstavlja kritičan nedostatak u znanju, s obzirom na to da su oblasti na visokim geografskim širinama, poput Švedske, karakteristične po čestoj izloženosti hladnoći, dok se istovremeno suočavaju sa novonastalom, neprilagođenom ranjivošću na toplotu usled globalnog zagrevanja.

U ovoj studiji, istraživači su analizirali 482.000 hospitalizacija zbog srčane slabosti zabeleženih u švedskom Nacionalnom registru pacijenata između 2006. i 2021. godine.

Hladni talasi su bili povezani sa većim rizikom od hospitalizacije zbog srčane slabosti u roku od dva do šest dana, dostižući statističku značajnost između trećeg i petog dana. Izloženost nižim ambijentalnim temperaturama bila je povezana sa većim rizikom od hospitalizacije u roku od tri do šest dana, uz statističku značajnost između trećeg i petog dana.

Izloženost višim temperaturama bila je povezana sa većim rizikom od srčane slabosti u periodu od nula do tri dana. Međutim, nije pronađena direktna povezanost između same izloženosti toplotnim talasima i hospitalizacije zbog srčane slabosti.

Prema autorima, odloženi rizik od hospitalizacije nakon niskih temperatura i neposredni rizik primećen kod visokih temperatura naglašavaju potrebu za vremenski specifičnim upravljanjem, što uključuje praćenje stanja pacijenata nakon upozorenja na hladnoću i hitnije strategije reagovanja tokom vrućina.

U pratećem uvodniku dr Tijantijan Li, zamenica direktora Nacionalnog instituta za zdravlje životne sredine pri Kineskom centru za kontrolu i prevenciju bolesti u Pekingu, izjavila je:

„Više ne možemo praktikovati kardiovaskularnu medicinu u meteorološkom vakuumu. Dokazi koji povezuju neoptimalne temperature sa kardiovaskularnim oštećenjima sada su značajni. Naučna misija više ne može počivati samo na akumulaciji daljih epidemioloških veza; vreme je da se ovi čvrsti podaci pretoče u operativne sisteme za rano upozoravanje“.

(Telegraf Nauka/SciMEx)