„Ma to su ti ženska kola“: Da li je marketing zaustavio razvoj električnih automobila PRE 100 GODINA?
Električni automobili mnogima deluju kao potpuna novotarija na tržištu četvorotočkaša. Možda zbog toga što ih konačno ima više na putevima, o njima se priča kao o budućnosti, a reklame su toliko agresivne da se u okviru njih, primera radi, ta vozila lansiraju u svemir ili se na njih puca iz luka i strele i automatskih pušaka. Međutim, verovali ili ne, električni automobili postoje mnogo duže nego motori s unutrašnjim sagorevanjem.
Još pre oko 200 godina različiti inovatori poput Anjoša Jedlika, Roberta Andersona ili Sibrandusa Stratinga pravili su kočije s električnim motorom. Bile su to mašine koje su više ličile na nešto za zabavu publike koja je želela da vidi kočije bez konja, iako su se jedva kretale a same baterije nisu bile punjive. Ipak, krajem 19. veka, s pojavom punjivih baterija, javljaju se i električni četvorotoškaši sa oko 4 konjske snage i maksimalnom brzinom od 30 kilometara na sat.
Preporučujemo
Istoričarka umetnosti rešila zagonetku krađe čuvenog Van Dajkovog portreta
Misterija „tamnog kiseonika“ dovela do sukoba naučnika
U to vreme, na prelazu iz 19. u 20. vek, tržište automobila bilo je podeljeno gotovo podjednako između onih sa motorom s unutrašnjim sagorevanjem, s parnom mašinom i električnim motorom.
- Nije se podrazumevalo da će automobili sa benzinskim motorima da dominiraju planetom. U stvari, početkom 20. veka, samo 22 odsto automobila proizvedenih u SAD išlo je na benzin ili naftu. Ostalo je bilo podeljeno između električnih automobila i kola sa parnom mašinom. Ne postoji konsenzus koji objašnjava uspeh motora sa unutrašnjim sagorevanjem i istorijski pad električnih. Neki se koncentrišu na tehničku inferiornost električnih kola, iako su ona oko 1910. mogla da pređu 135 kilometara i postajala su jeftinija. Drugi, uključujući moju koleginicu Hanu Nilsen i mene, tvrde da su tehnološka ograničenja mogla da se prevaziđu širenjem električne mreže i infrastrukture za punjenje u ranim decenijama 20. veka – napisao je za The Conversation Džozef Talbi, profesor ekonomske istorije na Univerzitetu u Lundu.
To, dodaje, ne isključuje objašnjenja zasnovana na društvenim ili kulturnim faktorima.
Rodne uloge i uticaj na tehnologiju
- Da li rodne uloge odlučuju sa kojom ćemo tehnologijom da završimo? Tokom devedesetih američka istoričarka Virdžinija Šarf došla je na novo polje kada je sugerisala da su električni automobili bili obeleženi kao „ženska kola“ i ta slika se „zapatila rano i čvrsto“. U novoj studiji ja sam koristio američke reklame za električne automobile u auto-moto žurnalima i statistike prodaje od 1900. do 1919. da ispitam ove tvrdnje. Otkrio sam da električni automobili jesu smatrani ženskim kolima – napisao je Talbi.
Ipak, objasnio je, nisu odmah počeli tako da ih reklamiraju.
- Otkrio sam da je samo 22 odsto električnih automobila ciljano preporučivano ženama od 1900. do 1904. U tim ranim danima, oglasi za električne automobile najviše su bili namenjeni biznismenima i porodičnim muškarcima, za razliku od „avanturističke mašine“, kako su se tada predstavljali benzinski automobili. Proizvođači električnih automobila predstavljali su ih kao čista i pouzdana kola za put do posla. To je bio valjan argument jer su se benzinska kola lako kvarila i morala su da se pale ručno, kurblom – napisao je Talbi i dodao:
- Ali benzinski automobili su počeli da preuzimaju tržište, što je ubrzala pojava čuvenog, jeftinog i masovno proizvođenog Fordovog modela T. Tek onda su električna vozila počela da se reklamiraju kao „ženska kola“ kako bi se zadržao deo tržišta. U drugoj deceniji 20. veka 77 odsto električnih vozila bilo je namenjeno ženskim kupcima. To je bio odraz tradicionalnih rodnih uloga i viktorijanske ideje „razdvojenih sfera“, a promovisana je i ideja da su ženskoj ograničenoj mobilnosti potrebna bezbedna vozila kojima se lako upravlja.
Uspešna strategija se obila o glavu
- Ukratko, ovo je bila uspešna strategija: proizvođači automobila koji su se okrenuli ženskim kupcima opstali su mnogo duže. Jedan od najboljih primera je Detroit Electric, koji je napravio 13.000 kola i bio je jedini veliki proizvođač električnih automobila koji je preživeo do treće decenije 20. veka. Velika promena se desila kada je izumitelj Čarls Ketering predstavio električno paljenje u „kadilaku“ iz 1912. Ovo paljenje prvo je smatrano „ženskastim“. Ali praktičnost je pobedila i oni su već bili standard u veoma popularnom „fordu T“ 1919 – napisao je Džozef Talbi.
Kako je objasnio, kada su benzinska kola uzimala „ženske“ elemente poput vetrobrana i električnog paljenja, postajala su privlačna i ženama i muškarcima, pa su se električni automobili našli u problemu.
- Ulaganje u rodne uloge postalo je nebitno. Da li je reklamiranje uništilo električna kola? Ne odmah. Argument je da je najveći inicijalni problem bio nedostatak infrastrukture, a razlika u autonomiji i brzini postala je sve veća. Međutim, pol je bio važan kada su električni automobili nestali. Veza sa konzervativnim rodnim ulogama mogla bi da objasni zašto se nisu vratili kada je struja postala jeftinija. U ovom kontekstu zanimljiva je istorijska ironija to što vlasnik kompanija koja je jedan od najvećih proizvođača električnih automobila toliko glasno govori o povratku muževnosti i tradicionalnih rodnih uloga, i to usred onoga što neki nazivaju tehno-fašizmom – naveo je profesor ekonomske istorije.
(Telegraf Nauka/The Conversation)
Video: Prof. Niki Ašer: Tehnologija nije ni dobra ni loša, zavisi od toga kako je koristimo
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
