Problem su i kad se ne voze! Parkirani automobili značajno zagrevaju gradove, pojačavaju efekat urbanog ostrva

Efekat urbanog ostrva toplote predstavlja način na koji urbane oblasti postaju značajno toplije nego okolne ruralne ili prigradske oblasti. Postoji više razloga zašto se ovo dešava, iako se uglavnom može svesti na činjenicu da ima manje zelenih prostora sa biljkama koje hlade okolni vazduh putem evapotranspiracije, a više zgrada i puteva sa tendencijom da zadržavaju više toplote od Sunca i čine grad toplijim.

Većina naučnih radova o gradskim ostrvima toplote fokusirana je na zagrevajuće efekte zgrada, puteva i zagađenja vazduha. Međutim, efekti ogromnog broja automobila u gustim gradskim centrima nisu pažljivo ispitani, prenosi Phys.org.

Preporučujemo

Materijali od kojih su automobili napravljeni imaju tendenciju da se lako zagrevaju i mnoga vozila su tamnije boje, što je faktor koji može značajno uticati na zagrevanje materijala. Dakle, automobili verovatno doprinose u značajnoj meri efektima urbanog ostrva toplote.

Da bi utvrdili koliko toplote doprinose automobili, istraživači su izveli studiju mereći temperature oblasti oko automobila nakon dugog, sunčanog dana i analizirali uticaj zagrejanih vozila u Lisabonu.

Jedan crni i jedan beli automobil su parkirani na asfaltni parking i ostavljeni tamo tokom najsunčanijeg dela dana. Zatim su izmerene temperature na različitim tačkama oko oba vozila i iznad asfalta. Istraživači su takođe analizirali podatke o parkiranju i saobraćaju u Lisabonu radi procene prostorne distribucije parkiranih vozila širom grada kako bi izračunali efekte zagrevanja.

Merenja temperature su pokazala značajnu razliku između efekata dva automobila i asfalta. Otkriveno je da je crni automobil povećao temperaturu vazduha za 3,8 stepeni Celzijusovih, u poređenju sa susednim asfaltom. Beli automobil je takođe povećao temperaturu u više oblasti, ali u mnogo manjoj meri.

Najveće razlike su detektovane iznad crnog vozila, odmah iznad središta krova – otprilike jedan stepen toplije nego u istoj tački iznad krova belog vozila. Ove opservacije pokazuju da boja vozila može značajno uticati na temperaturu okolnog vazduha, kažu istraživači.

Foto: Shutterstock/Gorloff-KV

Ovaj efekat nije previše iznenađujući pošto se zna da tamnije boje apsorbuju više Sunčeve svetlosti, dok svetlije boje reflektuju više svetlosti. Bela vozila mogu da reflektuju do 85% Sunčeve svetlosti, a crna reflektuju samo oko 5-10%. Osim toga, najveći deo spoljašnjosti vozila obično je napravljen od tankog sloja metala, koji apsorbuje toplotu mnogo brže nego asfalt.

Parkirani automobili često zauzimaju mnogo površine i ispunjavaju parkinge u gustim gradskim oblastima. Naravno, generalno ima više vozila tokom dana, pošto mnogi ljudi putuju iz prigradskih oblasti na posao. Ovo značajno menja lokalnu apsorpciju toplote.

Istraživači su izračunali da bi se apsorpcija solarnog zračenja mogla značajno redukovati ako bi sva vozila u gradu bila svetlije boje – skoro bi se udvostručio ukupni albedo (sposobnost materijala da reflektuje svetlost) u nekim delovima.

Iako je možda mnogo tražiti da svi koriste svetlije obojena vozila, postoje načini za postepen prelazak na svetlije automobile ili da se primene druge reflektivne strukture za pokrivanje parkirališta u cilju smanjenja efekata urbanog ostrva toplote.

Foto: Shutterstock.com

Autori studije daju nekoliko sugestija za urbanističko planiranje i strategije ublažavanja toplote. Mogle bi se uzeti u obzir restrikcije parkiranja na osnovu boje u toplotno osetljivim zonama, poput zabrane tamnih vozila u najtoplijim oblastima ili podsticanja upotrebe reflektivnih obloga.

Pored toga, uspostavljanje struktura koje blokiraju sunce na otvorenim parkiralištima moglo bi pomoći da se smanji izloženost toploti. Prateće mere mogu uključivati upotrebu visokoreflektivnih materijala za pločnik (mogući su problemi zbog blještanja), sadnju drveća na uličnom prostoru i naprednu zelenu infrastrukturu (krovovi sa vegetacijom, fasadno zelenilo i urbani koridori) radi povećanja evapotranspiracije, blokiranja Sunčeve svetlosti i ventilacije.

(Telegraf Nauka/Phys.org)