Kako je srednjovekovni fratar koristio svetlost i boju da otkrije od čega su sačinjene zvezde i planete

Tokom 1240-ih, Ričard Fišejker, dominikanski fratar na Oksfordskom univerzitetu, koristio je znanje o svetlosti i boji da pokaže da su zvezde i planete sastavljene od istih elemenata koji se nalaze na Zemlji.

Tako je doveo u pitanje naučnu dogmu svog vremena i anticipirao metode i otkrića svemirskog teleskopa „Džejms Veb“ u 21. veku.

Preporučujemo

Sledeći antičkog grčkog filozofa Aristotela, srednjovekovna fizika je tvrdila da su zvezde i planete sačinjene od specijalnog nebeskog elementa – čuvenog „petog elementa“ (quinta essentia) ili „kvintesencije“. Za razliku od četiri elementa prisutna na Zemlji (vatra, voda, zemlja i vazduh), ovaj „peti element“ je savršen i nepromenljiv.

Potpuno transparentan, bio je osnova devet koncentričnih nebeskih „sfera“ koje okružuju Zemlju, kao i raznih zvezda i planeta povezanih sa njima. Smatralo se da su to samo kondenzovane verzije „petog elementa“, pri čemu je svaka od prvih sedam sfera imala svoju planetu, dok su najspoljnije, osma i deveta sfera, sadržale zvezde i sam raj.

Boja, svetlost i zvezde

Bez teleskopa i uzoraka stena, Fišejker – prvi dominikanski fratar koji je predavao teologiju na Oksfordu – otvoreno je odbacio ideju da su zvezde i planete napravljene od nekog specijalnog „petog elementa“. Smatrao je da su sačinjene od ista četiri elementa prisutna na Zemlji.

Razlog za taj stav bilo je njegovo razumevanje ponašanja svetlosti i boje. Boja se, primetio je Fišejker, obično povezuje sa neprozirnim telima. Ona su, pak, uvek kompozitna, što znači da su sastavljena od dva ili više od četiri zemaljska elementa.

Međutim, kad gledamo u zvezde i planete, vidimo da svetlost koju emituju često ima slabu boju. Na primer, Mars izgleda crveno, a Venera žuto. Ovo sugeriše, naravno, da su to kompoziti i stoga sastavljeni od četiri elementa.

Najjači dokaz da zvezde i planete nisu sastavljene od nekog specijalnog „petog elementa“, smatrao je Fišejker, dolazi od Meseca. On ima veoma određenu boju, i – što je ključno – povremeno pomrači Sunce. Da je napravljen od transparentnog petog elementa – čak i vrlo kondenzovane verzije – Sunčeva svetlost bi sigurno prolazila kroz njega, kao kroz staklo. Međutim, to nije slučaj.

Stoga, zaključio je Fišejker, Mesec mora biti napravljen od istih elemenata koji se nalaze na Zemlji. I ako je to tačno za Mesec, koji je najniže nebesko telo, onda mora biti tačno i za sve ostale zvezde i planete.

Hrabar postupak

Fišejker je znao da mu preti opasnost od kritike. „Ako zauzmemo ovaj stav“, pisao je, „onda će oni, ta gomila aristotelovskih 'sveznalica', vikati i bacati kamenje na nas“.

Zaista, kamenje je bilo bačeno na Fišejkera – i to sa visokih mesta. Godine 1250, njegovo učenje je na Univerzitetu u Parizu osudio franjevac Bonaventura od Banjoređa, ismevajući „moderniste“ koji budalasto dovode u pitanje Aristotelovo učenje o nebeskom petom elementu.

Savremena astrofizika je, naravno, potvrdila Fišejkerovu poziciju. Zvezde i planete nisu sastavljene od nekog specijalnog petog elementa, već od mnogih istih metala i elemenata koji se nalaze na našoj planeti.

Na primer, svemirski teleskop „Džejms Veb“ je nedavno utvrdio da atmosfera egzoplanete TOI-421 b, slične Neptunu, oko 244 svetlosne godine daleko, sadrži velike količine vode i sumpor-dioksida.

Zanimljiv je način na koji je „Veb“ to utvrdio: putem procesa poznatog kao transmisiona spektroskopija – vrlo slično, barem u principu, metodi koju je koristio Fišejker. Detektovao je suptilne varijacije u sjaju i boji svetlosti koju emituje TOI-421 b, čiji uzrok bi mogli biti samo voda i sumpor-dioksid.

S obzirom na to koliko je bio kritikovan, Fišejker bi sigurno bio oduševljen da zna da, skoro 800 godina nakon njegove smrti, savremena astronomija, baš kao i on, koristi svetlost i boju da pokaže da su daleke zvezde i planete sve napravljene od istih elemenata.

(Telegraf Nauka/Space)