Halejeva kometa otkrivena 600 godina ranije: Treba li da dobije ime po mohanu iz 11. veka?

Više od tri veka, Halejeva kometa je neodvojiva od britanskog astronoma Edmonda Haleja, koji je izračunao njen periodični povratak u ranoj modernoj eri.

Međutim, novo interdisciplinarno istraživanje sugeriše da je ciklus komete skoro 600 godina ranije već bio shvatio engleski monah u srednjovekovnoj Britaniji.

Preporučujemo

Prema nalazima koje podržava holandski Univerzitet u Lajdenu, ponavljajući obrazac komete možda je zapravo otkrio Ejlmer od Malmsberija, benediktinski monah i hroničar iz 11. veka.

Istraživači otkrivaju da je Ejlmer uspešno povezao dva posebna pojavljivanja iste komete – 989. i 1066. godine – mnogo pre Halejevih kalkulacija u 17. veku. Njihovi zaključci su objavljeni u radu „Dorestad i sve posle“, koji izučava trgovinu, putovanja i intelektualnu razmenu u srednjovekovnoj Evropi.

Zaboravljeno zapažanje u srednjovekovnim hronikama

Ključni istorijski dokaz dolazi od Vilijama od Malmsberija, uglednog istoričara iz 12. veka koji je dokumentovao englesku istoriju posle normanskog osvajanja. On u svojim hronikama opisuje kako je stariji monah po imenu Ejlmer video sjajnu kometu 1066. godine i prepoznao je kao isti nebeski objekat koji je video decenijama ranije, 989. godine.

Tada su nebeski događaji često tumačeni kao božanski znakovi. Ejlmer je upozorio da povratak komete najavljuje političke nemire – verovanje u skladu sa srednjovekovnim razmišljanjem da su astronomski fenomeni tesno povezani sa teologijom i kraljevskom sudbinom.

Uprkos značaju ovog zapažanja, istoričari i astronomi su dugo zanemarivali njegove naučne implikacije. Ejlmerov uvid predstavlja najraniju poznatu identifikaciju periodične komete, nekoliko vekova pre Edmonda Haleja.

Edmond Halej (1656–1742), jedan od najpoznatijih britanskih astronoma, dobio je trajno priznanje pokazavši da su sjajne komete viđene 1531, 1607. i 1682. godine zapravo isti objekat koji se vraća otprilike svakih 76 godina. Njegovo predviđanje da će kometa ponovo doći 1758. godine – nakon njegove smrti – kasnije je potvrđeno, učvršćujući njegovu zaostavštinu i dovodeći do toga da kometa bude nazvana 1P/Halej.

Iako je Halejev matematički dokaz bio revolucionaran za modernu astronomiju, novo istraživanje sugeriše da je konceptualno prepoznavanje povratka komete postojalo mnogo pre Naučne revolucije, mada bez matematičkih alata za formalizaciju saznanja.

Pojavljivanje u 1066. godini: Kometa koja je promenila istoriju

Pojavljivanje komete u 1066. godini bilo je jedan od najpraćenijih astronomskih događaja srednjeg veka. Kineski astronomi su je posmatrali više od dva meseca, primećujući najveći sjaj 22. aprila 1066. godine. U Evropi je postala vidljiva na Britanskim ostrvima 24. aprila, malo pre normanskog osvajanja.

Foto: (cropped) Public domain, via Wikimedia Commons

Kometa je čuveno prikazana na Tapiseriji iz Bajea, gde se pojavljuje kao predskazanje u vreme vladavine kralja Harolda II Godvinsona, koji je vladao Engleskom samo devet meseci do smrti u bici kod Hejstingsa. Srednjovekovna usmena predanja su često povezivala viđenja kometa sa ratom, glađu ili smrću kraljeva, što je pojačavalo njihov simbolički značaj.

Istraživači takođe napominju da je nekoliko viđenja kometa pomenutih u srednjovekovnim izvorima možda preuveličano ili pogrešno protumačeno. Tako bi kometa povezana sa smrću nadbiskupa Sigerika od Kenterberija 995. godine mogla predstavljati ranu formu dezinformacije u cilju izazivanja straha ili moralne reforme.

Da li Halejevu kometu treba preimenovati?

S obzirom na Ejlmerovo rano prepoznavanje ciklusa komete, istraživači tvrde da ime „Halejeva kometa“ možda više ne odražava tačno istoriju njenog otkrića. Iako nije predložena zvanična promena imena, nalazi pozivaju na šire preispitivanje kako se naučna zasluga pripisuje.

„Ovaj projekat je bio zabavan, ali i izazovan. Rad na preseku astronomije i srednjovekovne istorije zahtevao je da preispitamo pretpostavke na obe strane. Nadamo se da će ovo otvoriti vrata daljem izučavanju ranih opservacija periodičnih kometa“, kažu istraživači.

Otkriće ističe često potcenjene naučne doprinose srednjovekovnih učenjaka i naglašava vrednost interdisciplinarnog istraživanja. Kombinujući istorijske tekstove sa astronomskom analizom, naučnici sad otkrivaju da temelji moderne nauke možda sežu dalje u prošlost nego što se ranije verovalo.

Dok se istraživanje nastavlja, Ejlmer od Malmsberija će možda konačno biti priznat kao jedan od najranijih mislilaca koji su opazili dugoročne ritmove kosmosa – vekovima pre nego što su teleskopi i jednačine učinili takve uvide uobičajenim.

(Telegraf Nauka/ArkeoNews)