Naučnici ispitali koje vežbe prijaju kojem tipu ličnosti: „Naši mozgovi su povezani na različite načine“

Usklađivanje vrste treninga sa tipom ličnosti može da učini vežbanje prijatnijim, a fizička aktivnost posebno smanjuje nivo stresa kod osoba koje su visoko na skali neuroticizma. To je pokazalo istraživanje naučnika sa Univerzitetskog koledža u Londonu.

- Nadamo se da će ljudi, ako mogu da pronađu vežbe i fizičke aktivnosti u kojima uživaju, lakše izabrati da ih rade - rekao je profesor Pol Berdžes sa Instituta za kognitivnu neuronauku Univerzitetskog koledža u Londonu (UCL) i glavni autor studije.

Preporučujemo

Učesnici istraživanja su prvo testirani na osnovu osnovne fizičke spremnosti, a zatim su podeljeni u dve grupe, preneo je magazin Kosmos. Kontrolna grupa je nastavila svoj uobičajeni način života i rutinu, a ''interventnoj grupi“ je obezbeđen osmonedeljni fitnes plan koji se sastojao od vožnje bicikla i treninga snage. Tokom studije, učesnici su popunjavali upitnike o tome koliko su uživali u svakoj sesiji vežbanja, a istraživači su se fokusirali na osobine ličnosti kao što su savesnost, otvorenost, ekstravertnost i društvenost.

- Otkrili smo da naša ličnost može uticati na to kako se bavimo vežbanjem, a posebno na to u kojim oblicima vežbanja najviše uživamo - kaže autorka Flaminija Ronka sa Instituta za sport, vežbanje i zdravlje Univerziteta u Londonu (UCL).

Rezultati pokazuju da su ekstroverti uživali u timskim sportovima i sesijama visokog intenziteta kada su druge osobe u blizini, dok su osobe koje su visoko na skali neuroticizma i anksioznosti preferirale privatne treninge sa kratkim pauzama između.

- Naši mozgovi su povezani na različite načine, što pokreće naše ponašanje i način na koji interagujemo sa našim okruženjem. Dakle, nije iznenađujuće da ličnost takođe utiče na to kako reagujemo na različite intenzitete vežbanja - rekla je Ronka.

Utvrđeno je da su učesnici koji su visoko na skali otvorenosti vežbali bez obzira na to da li su u tome posebno uživali.

- Razumevanje faktora ličnosti u dizajniranju i preporučivanju programa fizičke aktivnosti verovatno je veoma važno u određivanju koliko je program uspešan i da li će ljudi ostati u njemu i postati u boljoj formi - kaže Berdžes.

Pre pronalaska, nivoi stresa obe grupe bili su slični, ali nakon pronalaska ljudi koji su visoko na skali neuroticizma pokazali su značajno smanjenje stresa.

- To su fantastične vesti. Ističu da oni koji imaju najviše koristi od smanjenja stresa veoma dobro reaguju na vežbanje - rekla je Ronka,

Najvažniji deo vežbanja za pojedinca je da se ne obeshrabri i da nastavi da traži dok ne pronađe vežbe koje su prijatne i odgovaraju njegovoj osobini ličnosti, dodali su istraživači.

- Na kraju krajeva, ne moramo da gnjavimo pse da bismo išli u šetnju. Biti toliko fizički neaktivan da počinjemo da se osećamo jadno može biti specifično ljudska stvar. U stvari, naše telo nas kažnjava tako što nas čini jadnim. Ali iz nekog razloga, mnogi od nas izgleda loše prihvataju ove poruke koje ono šalje našem mozgu - rekao je Berdžes.

Studija je objavljena u Frontiers in Psychology.

(Telegraf Nauka/Tanjug)