Ova kombinacija treninga spušta pritisak

Kombinovani aerobni trening i trening snage, kao i intervalni trening visokog intenziteta (HIIT), povezani su sa značajnim smanjenjem krvnog pritiska tokom 24 sata, zaključuje se u objedinjenoj analizi dostupnih dokaza za nekoliko različitih tipova strukturiranog vežbanja, objavljenoj u British Journal of Sports Medicine.

Aerobni trening je oblik vežbanja koji se najdoslednije povezuje sa značajnim padom krvnog pritiska u bilo kom trenutku, dok su dokazi za sam trening snage, izometrijske vežbe, jogu, pilates i rekreativne sportove ograničeniji, ukazuje analiza, saopštio je izdavač BMJ Group, a preneo SciMEx.

Preporučujemo

Vežbanje se preporučuje za prevenciju i lečenje visokog krvnog pritiska, koji Evropsko kardiološko društvo definiše kao redovna očitavanja iznad 140 sa 90.

Istraživači objašnjavaju da je ambulatorni krvni pritisak – merenja koja beleže fluktuacije pritiska tokom uobičajenih svakodnevnih aktivnosti, a ne tokom posete lekaru – pouzdaniji indikator budućih ozbiljnih kardiovaskularnih oboljenja i smrti. Iako je poznato da različiti oblici vežbanja snižavaju krvni pritisak, aerobni trening je do danas jedina metoda za koju je dokazano da smanjuje 24-časovni ambulatorni krvni pritisak.

Kako bi došli do saznanja, istraživači su pretražili baze podataka od novembra 2024. do avgusta 2025. godine u potrazi za relevantnim uporednim kliničkim ispitivanjima koja su proučavala uticaj strukturiranog vežbanja u trajanju od najmanje četiri nedelje.

To je uključivalo niz tipova vežbi: aerobne vežbe, poput brzog hodanja, trčanja i vožnje bicikla; trening snage, uz pomoć sopstvene težine ili tegova; izometrijske vežbe, kao što su „plank“ ili sedenje uza zid; HIIT; jogu/pilates; i rekreativne sportove, kao što su fudbal, tenis na pesku i rukomet.

Rezultati 31 randomizovanog kontrolisanog ispitivanja, u kojima je učestvovalo više od 1.345 ljudi i 67 različitih tipova vežbi, objedinjeni su u mrežnu meta-analizu, koja integriše i direktne i indirektne dokaze.

Ovo je pokazalo da su kombinovano vežbanje i HIIT smanjili krvni pritisak tokom 24 sata, dok je aerobno vežbanje pokazalo najdoslednije smanjenje ambulatornog krvnog pritiska – i danju i noću.

U poređenju sa odsustvom vežbanja, kombinovani trening je bio povezan sa prosečnim smanjenjem od 6,18 mm Hg, dok je aerobno vežbanje bilo povezano sa smanjenjem od 4,73 mm Hg, a HIIT sa smanjenjem od 5,71 mm Hg sistolnog (gornjeg) krvnog pritiska tokom 24 sata.

Foto: Shutterstock/Studio Romantic

Prosečna smanjenja dijastolnog (donjeg) krvnog pritiska zabeležena su kod kombinovanog treninga (3,94 mm Hg), aerobnog vežbanja (2,76 mm Hg), HIIT-a (4,64 mm Hg) i pilatesa (4,18 mm Hg) tokom 24 sata.

Nalazi ukazuju na to da pilates, joga i rekreativni sportovi nisu bez koristi, ali bi, prema rečima istraživača, bila potrebna klinička ispitivanja velikih razmera kako bi se potvrdili ovi rezultati pre nego što počnu da se koriste u kliničkoj praksi.

Istraživači napominju da su prethodna istraživanja istakla izometrijske vežbe kao najefikasnije za snižavanje visokog krvnog pritiska. Međutim, oni objašnjavaju da se „poboljšanja endotelne funkcije i smanjenje ukupnog perifernog otpora usled produžene vazodilatacije, izazvane povećanim smičućim stresom tokom vežbanja, bliže pripisuju aerobnom treningu nego treningu snage.“

„Osim toga, trening snage može izazvati prolaznu ukočenost arterija zbog opterećenja pod visokim pritiskom. Ove mehaničke razlike mogu objasniti različite nalaze uočene između naše mrežne meta-analize i prethodnih izveštaja.“

Njihovi nalazi navode istraživače na zaključak da trening snage stoga treba posmatrati kao dopunsku, a ne kao primarnu strategiju za snižavanje visokog krvnog pritiska.

Istraživači priznaju različita ograničenja svojih nalaza. Na primer, kako bi maksimalno iskoristili dostupne dokaze, uključili su studije sa malim brojem učesnika; neželjeni efekti su često bili nedovoljno prijavljivani; podaci o tome koliko su se učesnici pridržavali programa vežbanja često su nedostajali, a formati vežbanja su često bili različito klasifikovani.

Ipak, oni zaključuju: „Dok je aerobno vežbanje dosledno pokazivalo čvrste rezultate u visokokvalitetnim ispitivanjima, nalazi za kombinovano vežbanje i HIIT ostaju obećavajući, ali zahtevaju potvrdu kroz standardizovana randomizovana kontrolisana ispitivanja sa adekvatnim brojem ispitanika kako bi se povećala sigurnost dokaza za kliničku praksu.“

Dodaju: „Trenutne preporuke treba da uključe aerobni (kontinuirani ili intervalni trening) ili kombinovani trening kao primarne intervencije zasnovane na dokazima za smanjenje 24-časovnog ambulatornog krvnog pritiska kod odraslih sa hipertenzijom.“

(Telegraf Nauka/BMJ Group/SciMEx)