Lek za dijabetes metformin može imitirati koristi od vežbanja u tretmanu raka prostate

Nova studija je otkrila da metformin, uveliko korišćen lek za dijabetes, može imitirati jedan od suštinskih bioloških efekata vežbanja kod muškaraca sa rakom prostate, podižući nivoe molekula povezanog sa energetskim balansom i kontrolom težine čak i kada su pacijenti neaktivni.

Nalazi sugerišu da metformin može pomoći u suzbijanju metaboličkog stresa hormonske terapije, kad umor i drugi sporedni efekti često ograničavaju fizičku aktivnost.

Preporučujemo

Vežbanje je jedan od najpouzdanijih načina za podršku zdravlju tokom tretmana raka. Pomaže u regulaciji težine, šećera u krvi i kardiovaskularnog zdravlja – faktora koji utiču na to kako se pacijenti osećaju tokom terapije i koliko se dobro oporavljaju kasnije.

Međutim, za mnoge ljude koji imaju rak, redovno vežbanje nije uvek izvodljivo. Umor, hormonska terapija, bol ili uznapredovala bolest mogu ograničiti fizičku aktivnost baš kad metaboličko zdravlje postaje najvažnije.

To je navelo istraživače da postave praktično pitanje: ako vežbanje donosi koristi putem specifičnih bioloških signala, da li se neki od tih signala mogu aktivirati na druge načine?

Istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Majami misle da bi odgovor mogao biti potvrdan. Izveštavaju da metformin podiže nivoe prirodno prisutnog molekula uključenog u način na koji telo kontroliše energiju i težinu kod pacijenata sa rakom prostate.

Ovaj nalaz ne sugeriše da pilula može zameniti fizičku aktivnost. Umesto toga, pruža uvid u interne putanje u osnovi metaboličkih koristi od vežbanja – i kako se te putanje mogu aktivirati kad je kretanje ograničeno.

Naučnici su uspeli da povežu dobro definisan molekularni signal sa podacima o stvarnim pacijentima. Rezultat nije novi biomarker raka, već jasnije razumevanje kako naširoko korišćen lek može podržati metaboličko zdravlje tokom lečenja raka prostate – ishod važan i za pacijente i za lekare.

Molekul u centru studije

U središtu studije nalazi se molekul N-laktoil-fenilalanin (Lac-Phe). Iako je naziv tehnički, uloga je relativno jednostavna. Lac-Phe se proizvodi kad je telo pod metaboličkim opterećenjem. Nastaje kad se laktat – supstanca koja se akumulira tokom naprezanja – kombinuje sa fenilalaninom, osnovnim gradivnim blokom proteina.

Naučnici su prvi put obratili pažnju na Lac-Phe jer njegovi nivoi oštro rastu nakon intenzivnog vežbanja, što se poklapa sa promenama u korišćenju energije i regulisanju apetita. U prekliničkim i ranim studijama na ljudima, viši nivoi Lac-Phe povezani su sa smanjenim apetitom i poboljšanom kontrolom težine – dva efekta obično povezana sa redovnom fizičkom aktivnošću.

Lac-Phe ne raste samo sa vežbanjem. Povišeni nivoi Lac-Phe su osmotreni kod ljudi koji koriste metformin, čak i u odsustvu fizičke aktivnosti. To je dovelo do važnog pitanja za tretman raka: da li se putanja tipično povezana sa vežbanjem može farmakološki aktivirati kod pacijenata čiji tretmani ograničavaju kretanje?

Zašto su pacijenti sa rakom prostate u fokusu

Istraživači su se fokusirali na rak prostate: poznato je da terapije na bazi hormona narušavaju metabolizam, doprinoseći povećanju telesne težine, insulinskoj rezistenciji i kardiovaskularnom riziku.

Nivoi Lac-Phe kod pacijenata tretiranih metforminom bili su približni onima koji su ranije zabeleženi nakon napornog vežbanja. To se dogodilo iako pacijenti u vreme uzorkovanja krvi nisu vežbali, a efekat je trajao i nakon početka hormonske terapije.

„Sa kliničke tačke gledišta, bilo je izvanredno videti metabolički signal koji odražava ono što povezujemo sa intenzivnim vežbanjem. Za pacijente čiji tretmani ili simptomi ograničavaju fizičku aktivnost, takav efekat bi mogao biti posebno značajan“, kažu autori.

Viši nivoi Lac-Phe nisu bili povezani sa antitumorskim odgovorom na metformin. Metabolit nije korelirao sa promenama u antigenu specifičnom za prostatu (PSA), standardnom markeru za praćenje raka prostate.

Ta razlika je centralna za interpretaciju studije. Isko su potrebne opsežnije studije da bi se utvrdila korist od Lac-Phe kao markera antitumorske efikasnosti, čini se da odražava kako telo kontroliše energiju, težinu i metabolički stres tokom tretmana.

Ovi rezultati su potvrđeni kako bi se osiguralo da nalazi nisu ograničeni na jedno kliničko okruženje. Zapravo, povećanja su takođe osmotrena kod pacijenata koji su dobijali druge metaboličke terapije, što sugeriše da Lac-Phe može odražavati širi metabolički odgovor, a ne efekat specifičan za neki lek.

„Terapija raka često utiče na telo na načine koji prevazilaze tumor. Podrška metaboličkom zdravlju može uticati na to kako pacijenti podnose terapiju i kako se osećaju tokom vremena, čak i ako se direktno ne menja rast tumora. Ova studija je bila prilika da se istraže molekularne putanje koji se mogu terapijski aktivirati radi boljih ishoda u tretmanima koja izazivaju metabolički stres“, kažu naučnici.

Metformin podiže hormon stresa GDF 15, ali je ova studija otkrila da je Lac-Phe tešnje povezan sa promenama težine. Pošto ova dva faktora nisu rasla zajedno, metformin verovatno utiče na težinu na više načina, pri čemu Lac-Phe ima veću ulogu.

„Metabolizam je uključen u sve što ćelije rade. Nalazi sugerišu da Lac-Phe može biti veoma informativan signal za razumevanje kako metformin utiče na metabolizam kod pacijenata sa rakom prostate“, kažu istraživači.

Uzeti zajedno, nalazi daju jasniju sliku kako lek za dijabetes može uticati na metaboličko zdravlje tokom tretmana raka prostate.

„Ovaj rad nas podseća da tretman raka nije samo ciljanje tumora – već i podrška za celog pacijenta. Bolje razumevajući kako tretmani utiču na metabolizam, možemo početi da identifikujemo načine za pomoć pacijentima da održe snagu, otpornost i kvalitet života tokom lečenja“, kažu autori.

(Telegraf Nauka/MedicalXpress)