Vreme čitanja: oko 2 min.
Vežbanje ne stvara samo čelične mišiće: Kontrakcije imaju neverovatan uticaj na nervne ćelije
Vreme čitanja: oko 2 min.
Sada znamo da postoji „ćaskanje“ mišića i neurona, a to može biti korisno za lečenje povreda nervnih ćelija, rekla je Ritu Raman sa MIT-a
Nema sumnje da je vežbanje dobro za telo. Redovne kontrakcije ne jačaju samo mišiće, već i kosti, krvne sudove i imunosistem. Osim toga, aktiviranje i jačanje mišića korisno je i za pojedinačne nervne ćelije, otkrili su inženjeri Instituta tehnologije Masačusetsa (MIT).
Tokom kontrakcija, primetili su oni, mišići ispuštaju „čorbu biohemijskih signala“ – miokine. U prisustvu ovih signala koje generišu mišići, neuroni rastu četiri puta više od neurona koji nisu izloženi miokinima. Ovaj eksperiment na ćelijskom nivou pokazuje da vežbanje može imati značajan biohemijski efekat na nervni rast, saopštio je MIT.
Preporučujemo
Pilula umesto vežbanja: Evo da li su naučnici zaista pronašli lek koji može da zameni 10 kilometara trčanja
Ovo je eksplozivni rat koji se ne vidi: Prvi put izneti dokazi o njemu
Naučnike je iznenadilo i to što su otkrili da nervne ćelije odgovaraju ne samo na biohemijske signale vežbanja, već i na fizički uticaj samih kotrakcija. Tim je primetio da kada se neuroni povlače i otpuštaju, slično kao i mišići prilikom vežbanja, oni rastu isto kao kada su izloženi miokinima.
Rezultati su objavljeni u žurnalu Advanced Healthcare Materials i oni prvi put ukazuju na konekciju mišića i nervnih ćelija tokom vežbanja, što može imati uticaj na terapije za obnavljanje neurona.
- Sada znamo da postoji „ćaskanje“ mišića i nervnih ćelija, a to može biti korisno za lečenje povreda nervnih ćelija, kada je presečena ta komunikacija. Možda ako stimulišemo mišiće, možemo da ohrabrimo i nervne ćelije da se zaleče i obnove pokretljivost izgubljenu zbog traume ili bolesti – rekla je Ritu Raman, vanredna profesorka mehaničkog inženjeringa na MIT-u.
Tim je genetski modifikovao mišiće da se zgrče u odgovoru na svetlo. To im je omogućilo da imitiraju vežbanje. Nakon toga su skupljali uzorke iz okoline u kojoj je mišić bio aktivan i očekivali su miokine.
- Mislim o mikonima kao o „biohemijskoj čorbi“ koju mišići luče, od kojih su neki dobri za nerve, a drugi nemaju nikakav uticaj na njih. Mišići skoro uvek luče miokin, ali kada učestvuju u vežbanju luče ga mnogo više – rekla je Ramanova.
Nakon toga su proveravali uticaj miokina na nervne ćelije, koje su brzo počele da rastu i to četiri puta više od neurona koji nisu bili u „biohemijskoj čorbi“.
- Rast je bio mnogo brži, a efekat momentalan – dodala je naučnica. - Ovo je dobar znak jer nam govori da su biohemijski i fizički efekti vežbanja podjednako važni.
(Telegraf Nauka/MIT)
Povezane vesti
Veštačka inteligencija imitira neokortikalne kalkulacije putem metode „pobednik dobija sve“
Prva potpuna mapa mozga voćne mušice otvara put ka razumevanju ljudskih neuroloških poremećaja
Kako mozak nesvesno otkriva pravila i predviđa događaje
Zovu ga Zver, diže pola tone i ima najjači udarac: Naučnici proučili čelične mišiće, šokirala ih njihova tajna
Video: Prirodnjački muzej dobija svoju zgradu posle 130 godina
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
