Da li vežbanje zaista popravlja mentalno zdravlje? Kako, gde, zašto vežbate je možda važnije od "doze"

Istraživanje često ukazuje na vežbanje kao dobar način za poboljšanje mentalnog zdravlja. Međutim, nedavna studija sa Univerziteta Džordžije sugeriše da nije samo fizičko kretanje ono što utiče na mentalno zdravlje. Važno je kako, gde i zašto vežbate.

Istraživanje fizičke aktivnosti se fokusira na dužinu vežbanja ili količinu potrošenih kalorija. „Doza“ vežbanja je preovlađujući način na koji istraživači pokušavaju da razumeju kako bi fizička aktivnost mogla uticati na mentalno zdravlje, dok se često zanemaruje da li su ti minuti provedeni u vežbanju sa prijateljem ili kao deo neke igre, kaže Patrik O’Konor, profesor na Odeljenju za kineziologiju.

Preporučujemo

Iako istraživanje pokazuje da fizička aktivnost u slobodno vreme – poput trčanja, joge ili vožnje bicikla – korelira sa boljim rezultatima za mentalno zdravlje, ove koristi mogu značajno varirati zavisno od okruženja i uslova u kojima se aktivnost odvija.

Radi analize ovih faktora, istraživači su pregledali tri tipa studija. Među njima su epidemiološke studije velikog obima koje su ispitivale zdravstvene obrasce u populacijama, randomizovana kontrolisana ispitivanja, kad su neke grupe imale tretmane vežbanjem, a druge nisu, i mnogo manja, ali sve češća proučavanja kontekstualnih faktora.

Više studija otkrilo je da ljudi koji imaju redovnu fizičku aktivnost u slobodno vreme češće prijavljuju niže nivoe depresije i anksioznosti. Međutim, manje je jasno za druge oblike aktivnosti poput čišćenja kuće ili rada za kompaniju koja održava travnjake. Kontekst bi mogao biti važan isto kao intenzitet ili količina fizičke aktivnosti.

Na primer, ako fudbaler trči i postigne pobedonosni gol, njegovo mentalno zdravlje je odlično. Nasuprot tome, ako nakon trčanja promašite gol i ljudi vas okrivljuju, verovatno se osećate vrlo drugačije. Ovakvi primeri pokazuju značaj konteksta čak i kad ljudi izvedu sličnu dozu vežbanja.

Brojne randomizovane kontrolisane studije su takođe pokazale da usvajanje redovnih praksi vežbanja popravlja mentalno zdravlje, naročito individua sa postojećim poremećajima mentalnog zdravlja. Međutim, ove studije su obično bile zasnovane na malim, kratkoročnim i jednorodnim uzorcima, tako da se rezultati verovatno ne mogu generalizovati na veće, raznorodnije grupe.

Prosečni efekti na mentalno zdravlje su mali u svim randomizovanim kontrolisanim studijama o vežbanju, delom zato što se većina studija fokusirala na ljude koji nisu depresivni ili anksiozni. Obimnije i dugoročnije kontrolisane studije su potrebne da bi se ubedljivo pokazalo da li vežbanje zaista utiče na mentalno zdravlje.

Značaj konteksta

Dokazi su najslabiji – i možda najvažniji – u razumevanju kontekstualnih faktora. Ista fizička aktivnost može se osećati veoma drugačije zavisno od toga s kim je obavljena, gde, kad i kako.

Kontekst se kreće u rasponu od dinamike kolega i stila rada instruktora do spoljašnjih uslova poput vremenskih prilika ili doba dana. Ako ste napolju i vruće je i morate da pešačite do radnog mesta, to je deo konteksta, ili ako idete na grupni čas vežbanja, a neki instrukri vam se dopadaju, a neki ne.

Ako pokušavamo da popravimo nečije mentalno zdravlje vežbanjem, treba ne samo da uzmemo u obzir dozu ili oblik, već i da se zapitamo kakav je kontekst, kaže O’Konor.

Nije samo kretanje važno. Aktivnost okružuju smisao, situacija i iskustvo koji određuju uticaj vežbanja na mentalno zdravlje.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)