Naučnici na tragu tajne stogodišnjaka iz malenog sela: Evo zašto su 8 godina biološki mlađi od svojih vršnjaka

U malom italijanskom mestu Ačaroli, koje se nalazi na obali Tirenskog mora, južno od Salerna, u regiji Silento, neobično veliki broj ljudi živi duže od sto godina. Još je neobičnije to što mnogi od njih i u stotoj godini zadržavaju bistrinu uma, pokretljivost i dobru otpornost na bolesti koje se u ostatku sveta smatraju neizbežnim delom starosti, piše SciTech Daily.

Ovaj fenomen godinama proučavaju međunarodni timovi naučnika, pokušavajući da utvrde šta stoji iza njihove izuzetne dugovečnosti — stil života, ishrana, genetika, ili nešto dublje, zapisano u molekulima krvi i načinu na koji stari njihov imunosistem.

Preporučujemo

Studija CIAO (Cilento Initiative on Aging Outcomes), započeta 2015. godine, okupila je vodeće istraživače iz oblasti medicine, genetike i biohemije sa ciljem da pruži naučni odgovor na pitanje: kako je moguće ne samo živeti dugo, već stariti bez ozbiljnih bolesti?

Na nedavnom simpozijumu održanom u malom selu Ačaroli, koje ima oko 600 stanovnika, predstavljeni su rezultati prve decenije istraživanja — a oni jasno ukazuju na dve ključne osnove dugovečnosti u ovom regionu: način ishrane i svakodnevni stil života. No, ispod tih navika krije se čitav niz bioloških procesa koji zajedno stvaraju otpornost na starenje, upale i neurodegenerativne bolesti.

Mediteranska ishrana

Ključ njihove dugovečnosti leži u svakodnevnim odlukama i navikama, a pre svega u načinu ishrane. Ona se, bez izuzetka, oslanja na principe tradicionalne mediteranske ishrane – sa dosta svežeg voća i povrća, kao i maslinovim uljem koje se proizvodi baš u ovom regionu. Zanimljivo je da ovo ulje ima posebna svojstva: naučnici su ustanovili da je siromašno masnim kiselinama i supstancama koje inače ubrzavaju starenje srca i mozga. Zato se slobodno može reći da je njihovo maslinovo ulje jedan od nevidljivih čuvara zdravlja.

Foto: Shutterstock/Pacorpi

Mediteranska način života nije samo način prehrane, već temelj svakodnevnog života koji podrazumeva umerenost, redovnu fizičku aktivnost i jake društvene veze. Stanovnici ovog sela ne prestaju da budu aktivni ni u poznim godinama — svakodnevne šetnje pored mora, lagane vežbe za snagu i ravnotežu, kao i rad u bašti održavaju njihovo telo pokretnim i zdravim.

Uz to, kvalitetan san od sedam do osam sati noću smatraju neophodnim za regeneraciju tela i duha. Mentalna stimulacija kroz druženja, muziku, umetnost i razgovore s porodicom i prijateljima pomaže im da očuvaju bistrinu uma i emocionalnu stabilnost. Naučnici ističu da je snažan osećaj svrhe i pripadnosti zajednici jedan od ključnih faktora koji doprinosi očuvanju mentalnog zdravlja i otpornosti na bolesti. Kod stogodišnjaka iz Ačarolija, ova aktivna povezanost sa društvom i duboka emotivna stabilnost nisu izuzetak, već pravilo koje im pomaže da godine nose lako i sa zadovoljstvom

Ipak, ono što ih zaista izdvaja su nalazi molekularnih analiza. Kroz sofisticirane tehnike poput epigenomike, istraživači su otkrili da njihov imunološki sistem radi kao usklađeni orkestar, gde su ćelije poput T-limfocita i makrofaga stalno u pripravnosti i koordinisano reaguju na bolesti i infekcije. Iako je prisutna hronična upala — što se očekuje sa godinama — njihovo telo istovremeno proizvodi i jake protivupalne faktore koji štite ćelije od oštećenja.

Štaviše, analiza metabolita u krvi pokazala je da su ovi ljudi biološki mlađi od svog stvarnog uzrasta — u proseku čak osam godina. Ovo znači da njihova tela i organi funkcionišu kao kod osobe znatno mlađe, što je jedan od ključnih pokazatelja dugovečnosti i zdravog starenja.

Još jedna fascinantna osobina je njihova mikrocirkulacija, odnosno protok krvi kroz najmanje krvne sudove. Naučnici su ustanovili da je cirkulacija kod stogodišnjaka iz Cilenta jednako efikasna kao kod ljudi trideset godina mlađih. Ovo omogućava bolje snabdevanje organa kiseonikom i hranljivim materijama, čime se usporavaju procesi propadanja tkiva i mozak ostaje vitalan.

Dodatno, važnu ulogu ima i hormon adrenomedulin (bio-ADM) koji pomaže u održavanju krvnog pritiska i vaskularnog integriteta. Kod njih su nivoi ovog hormona niski, što je povezano sa boljim zdravljem krvnih sudova i povećanom dugovečnošću.

Zanimljivo je da čak i naučne inovacije, poput terapije sa enzimom PAM, pokazuju obećavajuće rezultate u poboljšavanju vaskularnih funkcija, što je dodatno potvrda da upravo molekularni balans u telu ovih ljudi doprinosi njihovoj otpornosti na bolesti.

Ačaroli i stogodišnjaci

Priča o Ačaroliju i njegovim stogodišnjacima nije samo predmet fascinacije nauke — ona pruža i praktične smernice za sve nas. Pilot-studija australijskog lekara Roberta Hetzela pokazala je da i primena osnovnih principa mediteranske ishrane, redovne fizičke aktivnosti, kvalitetnog sna, mentalne stimulacije i održavanja društvenih veza može značajno poboljšati zdravlje i kvalitet života čak i kod sredovečnih ljudi.

U vremenu kada je svet suočen sa epidemijama hroničnih bolesti, zagađenjem i stresom, mudrost koju nam prenosi malo selo Ačaroli podseća da zdravlje i dugovečnost ne moraju biti privilegija retkih, već cilj dostupan svima — ako usvojimo jednostavan, ali moćan stil života.

(Telegraf Nauka / SciTech Daily)