Mediteranska ishrana poboljšava pamćenje i funkcije mozga: To radi kroz promene u crevnim bakterijama

Nova studija Univerziteta Tulane otkrila je da mediteranska ishrana ne samo da blagotvorno utiče na zdravlje, već ima potencijal da poboljša kognitivne funkcije promenom ravnoteže bakterija u crevima. Istraživanje, objavljeno u časopisu Gut Microbes Reports, pokazalo je da mediteranska ishrana, bogata maslinovim uljem, ribom i vlaknima, utiče na razvoj korisnih bakterija u crevima, što dovodi do boljeg pamćenja, kognitivne fleksibilnosti i radnog pamćenja, piše Neuroscience news.

- Znamo da ono što jedemo utiče na funkciju mozga, ali ova studija istražuje kako to može da se dogodi - izjavila je dr Rebeka Solč-Otajan, glavna autorka studije i istraživač na Tulaneovom Centru za klinička neurološka istraživanja.

Preporučujemo

Studija je sprovedena na pacovima koji su tokom 14 nedelja bili hranjeni ili mediteranskom ili uobičajenom evropskom ishranom. Rezultati su pokazali značajne razlike između dve grupe. Kod pacova na mediteranskoj ishrani primećen je porast četiri korisne vrste bakterija, uključujući Candidatus Saccharimonas, koje su povezane sa boljim kognitivnim performansama. Istovremeno, nivo bakterija poput Bifidobacterium, koje su povezane sa lošijom funkcijom pamćenja, bio je smanjen.

Zanimljivo je da su pacovi na mediteranskoj ishrani bolje prolazili na testovima pamćenja i učenja, poput zadataka u lavirintu. Njihova sposobnost da se prilagode novim informacijama, poznata kao kognitivna fleksibilnost, bila je značajno bolja od one kod pacova hranjenih drugim tipom ishrane.

Pored kognitivnih poboljšanja, studija je pokazala i da su pacovi na mediteranskoj ishrani imali niže nivoe lošeg LDL holesterola, što ukazuje na dodatne zdravstvene koristi ovog načina ishrane. Iako nije bilo značajnih razlika u markerima za neuroinflamaciju i genetsku ekspresiju u mozgu, istraživači ističu da je jasno da mikrobiota ima ključnu ulogu u regulaciji kognitivnih funkcija.

- Naši nalazi sugerišu da izbori u ishrani mogu uticati na kognitivne performanse promenom mikrobioma creva - navela je dr Solč-Otajan.

Istraživanje je korišćeno na mladim pacovima, čija je starost ekvivalentna osamnaestogodišnjim ljudima. Ovo je važno jer mozak i telo prolaze kroz ključne razvojne faze u ovom periodu. Studija ukazuje na to da bi mediteranska ishrana mogla pomoći mladima u poboljšanju školskih performansi i radne efikasnosti.

Foto: Shutterstock

- Naši nalazi sugerišu da bi mediteranska ishrana ili njeni biološki efekti mogli biti iskorišćeni za poboljšanje školskih performansi kod adolescenata ili radne efikasnosti kod mladih odraslih - izjavio je koautor dr Demetrijus M. Maraganor.

Mediteranska ishrana utiče na crevnu mikrobiotu na način koji može poboljšati pamćenje i fleksibilnost razmišljanja. Na primer, primećeno je da su pacovi na ovoj ishrani brže pronalazili izlaz iz lavirinta, dok su pacovi na uobičajenoj evropskoj ishrani češće ponavljali greške. Ovo sugeriše da ishrana ne utiče samo na zdravlje tela, već i na obrasce ponašanja i učenja.

Za one koji žele da se pridržavaju mediteranske ishrane, ključni saveti uključuju korišćenje maslinovog ulja kao glavnog izvora masti, obilje povrća, voća i celih žitarica, redovno konzumiranje ribe i nemasnih proteina, ograničenje crvenog mesa i zasićenih masti i visok unos vlakana iz različitih biljnih izvora.

Iako je istraživanje sprovedeno na životinjama, rezultati se poklapaju sa ranijim studijama koje povezuju mediteransku ishranu sa smanjenim rizikom od demencije kod ljudi. Istraživači ističu da su potrebne dodatne studije kako bi se bolje razumela veza između ishrane, mikrobiote i funkcija mozga kod mladih ljudi.

Ova studija ne samo da potvrđuje značaj mediteranske ishrane za zdravlje, već otvara mogućnost njenog korišćenja kao alata za poboljšanje kognitivnih sposobnosti u ključnim razvojnim fazama života.

(Telegraf Nauka / Neuroscience news)