Skriveni „rezervni grejač” koji pomaže sagorevanju masti i ubrzava metabolizam

Naučnici su otkrili iznenađujući novi način na koji telo može sagorevati energiju i ostati toplo. Duboko u masnom tkivu pronađen je skriveni sistem koji pomaže telu da troši kalorije – čak i bez vežbanja. Proučavajući miševe, istraživači su otkrili da mrko masno tkivo – vrsta koja održava našu toplotu – ima rezervni „grejač” koji se aktivira po potrebi.

Ovaj drugi izvor toplote funkcioniše čak i kada se uobičajeni energetski sistemi uspore. Otkriće bi moglo otvoriti put ka bezbednijim, lakšim načinima za ubrzanje metabolizma i borbu protiv gojaznosti.

Preporučujemo

Naučnici sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Vašington u Sent Luisu otkrili su novi način na koji mrka mast – vrsta masti koja sagoreva energiju – može ubrzati telesni metabolizam. Ovaj proces omogućava ćelijama da troše više goriva i stvaraju toplotu, poboljšavajući ukupno metaboličko zdravlje. Istraživanje, sprovedeno na miševima, ukazuje na nove mogućnosti korišćenja mrke masti za tretiranje metaboličkih stanja poput insulinske rezistencije i gojaznosti.

Mrka mast je posebna jer energiju (kalorije) iz hrane pretvara u toplotu. Za razliku od bele masti, koja skladišti energiju, ili mišića, koji je odmah koriste, mrka mast pomaže telu da ostane toplo u hladnim sredinama. Izlaganje hladnoći može povećati količinu mrke masti i naučnici dugo pretpostavljaju da bi njena aktivacija mogla pomoći pri mršavljenju tako što bi povećala sagorevanje kalorija.

„Putanja koju smo identifikovali mogla bi omogućiti da se cilja aspekt potrošnje energije u jednačini za gubitak težine, potencijalno olakšavajući telu da sagoreva više energije dok se pomaže mrkoj masti da proizvodi više toplote“, kažu istraživači.

„Pojačavanje ovog metaboličkog procesa moglo bi podržati gubitak ili kontrolu težine na način koji je možda lakše održiv nego tradicionalne dijete i vežbanje. To je proces koji zapravo rasipa energiju – povećava potrošnju energije u stanju mirovanja – što je dobro ako pokušavate da smršate.“

Dosad su naučnici razumevali proizvodnju toplote mrke masti uglavnom putem mitohondrija, ćelijskih energetskih centara. Mitohondrije u mrkoj masti mogu preći sa proizvodnje goriva na stvaranje toplote putem molekula zvanog razdvajajući protein 1. Međutim, studije su pokazale da miševi kojima nedostaje ovaj protein mogu i dalje sagorevati energiju i proizvoditi toplotu, što sugeriše da je još jedan sistem u igri.

Novo istraživanje identifikuje peroksizome, male strukture unutar ćelija koje obrađuju masti, kao alternativni izvor toplote u mrkoj masti. Kad su izloženi hladnoći, peroksizomi se umožavaju. Ovaj efekat je bio još izraženiji kod miševa čije mitohondrije nisu imale razdvajajući protein 1, što ukazuje da se peroksizomi mogu uključiti kad mitohondrije izgube sposobnost da proizvode toplotu.

Istraživači su otkrili da peroksizomi sagorevaju gorivo i oslobađaju toplotu kroz proces koji uključuje protein zvan acyl-CoA oksidaza 2 (ACOX2). Miševi bez ACOX2 u mrkoj masti bili su manje sposobni da podnose hladnoću, imali su niže telesne temperature nakon izlaganja hladnoći i lošiju insulinsku osetljivost. Pošto su nahranjeni visokomasnom hranom, takođe su se više gojili od tipičnih miševa.

Nasuprot tome, miševi genetski modifikovani da proizvode neuobičajeno velike količine ACOX2 u mrkoj masti pokazali su povećanu proizvodnju toplote, bolju toleranciju na hladnoću i unapređenu insulinsku osetljivost i kontrolu težine pri istoj visokomasnoj ishrani.

Koristeći fluorescentni senzor za toplotu koji su razvili, istraživači su otkrili da kada ACOX2 metaboliše određene masne kiseline – ćelije mrke masti postaju toplije. Takođe su koristili infracrvenu termalnu kameru kako bi pokazali da miševi kojima nedostaje ACOX2 proizvode manje toplote u mrkoj masti.

Iako ljudska tela mogu prirodno da proizvode ove masne kiseline, molekuli se takođe nalaze u mlečnim proizvodima i majčinskom mleku, a proizvode ih određeni crevni mikrobi. To povećava mogućnost da dijetetska intervencija na bazi ovih masnih kiselina – prehrambena, probiotička ili „nutriceutička“ intervencija – može ojačati ovu putanju proizvodnje toplote i njene korisne efekte. Takođe se istražuju moguća jedinjena u lekovima koja bi mogla direktno aktivirati ACOX2.

Iako su istraživanja sprovedena na miševima, postoje dokazi koji sugerišu da je ova putanja relevantna kod ljudi. Ranije studije su pokazale da osobe sa višim nivoima ovih masnih kiselina često imaju niže indekse telesne mase.

Međutim, pošto korelacija nije uzročnost, naš dugoročni cilj je da testiramo da li dijetetske ili druge terapijske intervencije koje povećavaju nivoe ovih masnih kiselina ili aktivnost ACOX2 mogu biti korisne u pojačavanju ove putanje za proizvodnju toplote u peroksizomima i pomaganju ljudima da izgube težinu i poprave svoje metaboličko zdravlje, kažu istraživači.

(Telegraf Nauka/Science Daily)