Divertikuloza se javlja kod većine ljudi do 80. godine života…Šta je to?

To nije nešto o čemu ljudi često pričaju za trpezarijskim stolom, ali zdravlje creva igra veliku ulogu u vašem sveukupnom blagostanju. Jedno od najčešćih stanja koja pogađaju debelo crevo je divertikularna bolest.

Divertikularna bolest ili divertikuloza je stanje kad se male kesice (divertikule) formiraju na zidu debelog creva, često zbog slabljenja mišićnog sloja.

Preporučujemo

Ove vrećice su obično bezazlene, ali u nekim slučajevima mogu da postanu upaljene ili inficirane, što je poznato pod malo drugačijim nazivom – divertikulitis.

Oko 70% ljudi u zapadnim zemljama će razviti divertikularnu bolest pre 80 godina starosti. Takođe se sve češće javlja kod mlađih odraslih osoba, što može biti povezano sa nedovoljnom količinom vlakana i visokom prerađenošću u mnogim savremenim ishranama. Dijetetski podaci u Ujedinjenom Kraljevstvu pokazuju da ljudi trenutno konzumiraju samo 60% preporučenog dnevnog unosa vlakana.

Razlozi zašto neki ljudi razviju divertikularnu bolest, a drugi ne, nisu potpuno shvaćeni. Međutim, identifikovano je nekoliko faktora koji doprinose tom stanju, uključujući strukturu i kretanje debelog creva, ishranu, unos vlakana, gojaznost, fizičku aktivnost i genetiku.

Većina ljudi sa divertikularnom bolešću ne doživljava simptome. Ipak, neki mogu prijaviti bol ili nelagodnost u donjem levom delu abdomena – koji su često veći nakon jela – kao i nadustost, dijareju ili konstipaciju.

Ovi simptomi mogu imitirati druge digestivne poremećaje, poput sindroma iritabilnih creva, što dijagnozu čini komplikovanijom.

Uprkos uobičajenosti, divertikularna bolest je često pogrešno shvaćena. Mnogi ljudi uopšte nemaju simptome, dok drugi doživljavaju trajnu digestivnu nelagodnost.

Divertikulitis (kad divertikule u debelom crevu postanu upaljene ili inficirane) obično karakterišu ozbiljniji simptomi, uključujući konstantan abdominalni bol, visoku temperaturu, mučninu i u nekim slučajevima promene u crevnim navikama. Ovi simptomi zahtevaju hitnu medicinsku pažnju, pošto netretiran divertikulitis može dovesti do komplikacija.

Srećom, male promene u ishrani i stilu života mogu imati veliki značaj, a prevaziđeni saveti se brzo zamenjuju preporukama zasnovanim na dokazima.

U prošlosti je ljudima sa divertikularnom bolešću govoreno da izbegavaju orašaste plodove, semenje i kokice zbog straha da bi se mogli zaglaviti u divertikulama i izazvati zapaljenje. Međutim, to se pokazalo kao pogrešno.

Obnovljene smernice iz Nacionalnog instituta za zdravlje potvrđuju da nema potrebe da se te namirnice izbegavaju ukoliko lekar nije tako preporučio.

Ono što pomaže je ishrana bogata vlaknima. Vlakna omekšavaju stolicu i čine njeno izbacivanje lakšim, što smanjuje pritisak u debelom crevu i sprečava konstipaciju – jedan od poznatih faktora rizika za divertikulitis. Kad je stolica mala i tvrda, može se zaglaviti u divertikulama, povećavajući mogućnost zapaljenja ili infekcije.

Pored konzumacije više vlakana, dobra hidriranost i fizička aktivnost takođe podržavaju zdravo varenje. Voda pomaže vlaknima da urade svoj posao, a redovno kretanje može da postakne normalnu funkciju creva i smanji rizik od komplikacija.

Ako ne možete da postignete preporučeni nivo vlakana putem ishrane, vaš lekar ili dijetetičar mogu da vam preporuče suplemente za vlakna ili blage laksative.

U Ujedinjenom Kraljevstvu se zvanično savetuje da odrasli pojedu barem 30 grama vlakna dnevno. Jednostavni načini da se to uradi uključuju početak dana sa cerealijama bogatim vlaknima kao doručak i dodavanje svežeg ili osušenog voća.

Prelazak na hleb od celog zrna, testenine od celog zrna ili na smeđi pirinač, uključivanje više sočiva, leblebija, pasulja i povrća može pomoći.

Prilikom povećanja unosa vlakana, najbolje je to uraditi postepeno. Naglo povećanje može izazvati nadutost ili gasove, tako da bi trebalo da date vašem probavnom sistemu vremena da se navikne.

Male, održive promene u ishrani i stilu života – poput konzumiranja više vlakana, održavanja hidratacije i telesnog kretanja – mogu smanjiti opasnost od nelagodnosti i komplikacija.

Sa najnovijim medicinskim preporukama i balansiranim pristupom ishrani, sasvim je moguće imati zdrava i funkcionalna creva dugo vremena.

(Telegraf Nauka/Science Alert)