Prvi veštački jednjak uspešno presađen kod svinja

Naučnici iz Velike Britanije prvi put su razvili veštački jednjak u laboratoriji i uspešno ga implantirali kod svinja, koje su nakon toga normalno mogle da gutaju hranu.

U istraživanju sprovedenom u bolnici "Grejt Ormond strit" (GOSH) i Univerzitetskom koledžu u Londonu (UCL), pokazano je da jednjak donora može da bude "očišćen" od ćelija, zatim "naseljen" ćelijama primaoca i implantiran tako da obnovi funkciju organa, prenosi Skaj njuz.

Preporučujemo

- Ovo je značajan korak ka personalizovanim regenerativnim tretmanima za decu rođenu sa životno ugrožavajućim problemima jednjaka - izjavio je dkoktor Marko Pelegrini, viši istraživač na Institutu za zdravlje dece UCL-a.

On je dodao da tehnologija omogućava "izgradnju novog jednjaka za dete koristeći njegove sopstvene ćelije, kombinovane sa pripremljenom podlogom od svinjskog tkiva". U eksperimentu je osam životinja dobro prihvatilo transplantat, razvijajući funkcionalne mišiće za gutanje u roku od tri meseca. Zbog upotrebe sopstvenih ćelija životinja, imunodepresivna terapija nije bila potrebna, a tkivo je raslo zajedno sa životinjama.

Proces se sastoji od nekoliko koraka: prvo se pravi "skafold", odnosno osnova u obliku cevi, korišćenjem jednjaka donora svinje. Kroz proces decelularizacije, donorovo tkivo se oslobađa ćelija dok se čuva struktura.

Zatim se "skafold" popunjava ćelijama primaoca, uzetim iz male biopsije, koje se laboratorijski umnožavaju pre nego što se ubrizgaju u "skafold". Transplantat se potom smešta u bioreaktor na jednu nedelju, kako bi se ćelije adaptirale na novo tkivo. Ukupno trajanje procesa je oko dva meseca.

Ova tehnologija posebno je značajna za decu sa LGOA, retkom urođenom anomalijom jednjaka kod koje postoji širok prekid između gornjeg i donjeg segmenta.

U Velikoj Britaniji godišnje se rodi oko 180 beba sa ovom anomalijom, a 10 odsto njih ima LGOA. Trenutno se takva deca hrane putem sonde dok se ne razvije plan za hirurško lečenje, koje je složeno i invazivno.

Rezultati istraživanja kod svinja su ohrabrujući: sve životinje su preživele kritičnih prvih 30 dana, a nakon šest meseci transplantati su razvili funkcionalne mišiće, nerve i krvne sudove, omogućavajući normalno gutanje i rast životinja.

Naučnici su prvi put mapirali i gene u tkivu implantata, pokazujući da aktivnost gena odgovara prirodnom tkivu. Ako se tehnologija prilagodi za ljude, "skafoldi" različitih veličina mogli bi da budu unapred pripremljeni i personalizovani za novorođenčad ili decu različitih starosnih grupa, po potrebi.

(Telegraf Nauka/Tanjug)