Specijalna gljivica obogaćuje pšenicu i čini hleb zdravijom opcijom za ishranu

Naučnici su otkrili da spajanje hlebne pšenice sa specijalnom gljivicom iz tla može značajno povećati nutritivnu vrednost.

Ovo partnerstvo vodi ka većim zrnima bogatim cinkom i fosforom – bez povećanja antinutrijenata koji blokiraju apsorpciju. Kao rezultat, pšenica postaje zdravija opcija za ljudsku ishranu.

Preporučujemo

Istraživači veruju da ova gljivična strategija može dati prirodan, održiv način za jačanje globalnih useva bitnim nutrijentima.

Novo istraživanje ukazuje da se sadržaj mikronutrijenata u pšenici može povećati putem uzgajanja sa specifičnim tipom gljivice.

Kad su istraživači uzgajali različite tipove pšenice sa i bez arbuskularne mikorizalne gljivice Rhizophagus irregularis, primetili su da pšenica kultivisana gljivicom razvija veća zrna sa većim količinama fosfora i cinka. Veća količina fosfora u zrnu nije uzrokovala porast nivoa fitata (jedinjenja koje može ometati apsorpciju cinka i gvožđa).

Stoga je pšenica uzgajana sa gljivicom imala veću bioraspoloživost cinka i gvožđa ukupno u poređenju sa pšenicom uzgajanom bez gljivice.

„Korisne gljivice iz tla mogu se upotrebiti kao održiva opcija za iskorišćavanje biljnih nutrijenata dobijenih iz tla. U ovom slučaju, otkrili smo potencijal da biološki osnažimo pšenicu sa značajnim ljudskim mikronutrijentima putem ubacivanja mikorizalnih gljivica u biljke“, kaže dr Stefani Vots-Vilijams sa australijskog Univerziteta Adelejd.

Rhizophagus irregularis je vrsta arbuskularne mikorizalne gljivice koja formira korisne veze sa korenima mnogih tipova biljaka. Pomaže biljkama da unose više nutrijenata – naročito fosfora i mikronutrijenata – šireći svoje tanke, korenu slične strukture duboko u tlo.

Ova gljivica je jedna od najizučavanijih i korišćenih u poljoprivredi i ekologiji zbog svoje opsežne kompatibilnosti sa usevima i svoje sposobnosti da poboljša rast biljke, zdravlje i kvalitet tla.

Povećavajući unos nutrijenata prirodno, Rhizophagus irregularis podržava otpornije biljke i smanjuje potrebu za hemijskim đubrivom, što je čini vrednim sredstvom u cilju održive poljoprivrede i reforestacije.

(Telegraf Nauka/Science Daily)