Zašto oznaka „zdrava“ hrana ne znači uvek da je najhranljivija

Nova analiza skoro 150.000 prehrambenih proizvoda i pića plasiranih na tržište u Sjedinjenim Državama tokom protekle decenije pokazala je da proizvodi koji nose oznake da su zdravi ne samo da nisu uvek zdraviji, već su ponekad manje hranljivi. Redukcija jednog nezdravog sastojka ponekad znači da je dodato više nekog drugog.

Istraživači sa Univerziteta Kornel su se u studiji oslanjali na podatke firme za istraživanje tržišta Mintel o novim proizvodima iz perioda od deset godina.

Preporučujemo

„Jednog dana u supermarketu primetila sam da postoji krem sir sa originalnim ukusom i sa manje masti“, rekla je članica istraživačkog tima. „Smanjili su količinu masti, ali je proizvod imao više ukupnih šećera i više natrijuma. Ima mnogo oznaka na pakovanjima. Naše glavno pitanje bilo je da li su proizvodi sa oznakama zdraviji od onih bez oznaka“.

Primenjen je model nutritivnog profilisanja, sistem rangiranja koji je razvila Agencija za prehrambene standarde Ujedinjenog Kraljevstva: procenjuje kompletan nutritivni sastav proizvoda, pri čemu su prekomeran šećer, natrijum, zasićene masti i kalorije negativni, dok su vlakna, proteini, voća i povrće pozitivni.

Primenjujući to na američko tržište, istraživači su otkrili da se od novoplasiranih proizvoda koje su analizirali dve trećine kvalifikuju kao sveukupno manje zdravi, iako je polovina imala oznake da su dobri po zdravlje.

Problem se, kako su istraživači otkrili, često svodi na zamene skrivene u sitno odštampanim detaljima. Na primer, za napitak sa „redukovanim natrijumom“ postoji velika verovatnoća da će to biti nadoknađeno dodatim šećerom. Gotovo jelo sa oznakom „bez trans-masti“ često se više oslanja na zasićene masti i natrijum. Oznaka je tehnički tačna. Studija sugeriše da sveukupna nutritivna slika nije nužno poboljšana, a ponekad može biti pogoršana u drugom pravcu.

Pića su pokazala najveće neslaganje, pri čemu oznake poput „nizak sadržaj natrijuma“, „bez šećera“ i „nizak sadržaj zasićenih masti“ najverovatnije odstupaju od stvarne nutritivne vrednosti.

Možda najupečatljivije otkriće odnosilo se na kategoriju označavanja koja uopšte nije regulisana kao nutritivna tvrdnja: „prirodno“. Termini poput „organsko“, „bez GMO“ i „celo zrno“ formalno ne kažu ništa o šećeru, natrijumu ili masti u proizvodu. Ipak, prethodno istraživanje je više puta pokazalo da kupci reč „prirodno“ tumače kao „zdravo“, što predstavlja psihološko pojednostavljivanje koje istraživači nazivaju „halo efekat“.

Američka Uprava za hranu i lekove (FDA) je tokom proteklih godina definisala ažuriranu oznaku „zdravo“ i predlaže novu šemu označavanja na prednjoj strani pakovanja koja bi trebalo da vidno sumira nutritivni profil proizvoda — pristup bliži sistemima koji se već koriste u Ujedinjenom Kraljevstvu i obaveznim upozorenjima usvojenim u Čileu i Meksiku.

„U našem radu dajemo neke smernice za kreatore politike. Generalna ideja je prelaz sa pojedinačnih tvrdnji na širi stil nutritivnog profila. U zemljama poput Čilea ili Meksika koriste se znaci ‘stop’ da upozore potrošače na visok nivo soli, šećera i masti, što ograničava pozicioniranje proizvoda u supermarketu“, kažu istraživači.

Zasad, praktičan savet za kupce nije nešto izuzetno, već obično: tvrdnja na prednjoj strani pakovanja je nagoveštaj, a ne presuda. Nutritivni podaci na poleđini — dodati šećeri, natrijum, zasićene masti, sve to zajedno — i dalje daju potpuniju sliku.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)