Loš san i njegov uticaj na funkcionisanje mozga: Istraživanje otkrilo neverovatnu vezu s neurološkim bolestima

Spavanje je ključni faktor za zdravlje i funkcionalnost ljudskog organizma, ali ono što se dešava u našem mozgu kada ne spavamo dovoljno možda je daleko ozbiljnije nego što smo prethodno pretpostavljali.

Istraživači sa Univerziteta u Hongkongu (HKU) otkrili su da loš kvalitet sna, naročito kod starijih osoba, ometa sposobnost mozga da efikasno uklanja otpadne materije. Ovo ne samo da vodi do problema sa pamćenjem, već može povećati rizik od neuroloških bolesti kao što su Alchajmerova bolest, Parkinsonova bolest i epilepsija, piše SciTech Daily.

Preporučujemo

Istraživači sa HKU, predvođeni Tatijom M. C. Li, profesorkom psiholoških nauka i neuropsihologije, sproveli su detaljno istraživanje kako loš san utiče na zdravlje mozga. Ključni fokus njihovog istraživanja bio je na glimfatskom sistemu, koji je odgovoran za uklanjanje otpadnih materija iz mozga. Ovaj sistem funkcioniše kao kanal za čišćenje mozga, a kada je njegov rad narušen, štetne materije se nakupljaju, što može dovesti do ozbiljnih neuroloških problema. Ovo istraživanje objavljeno je u časopisu Molecular Psychiatry, gde su istraživači detaljno analizirali vezu između sna i glimfatskog sistema.

Glimfatski sistem je posebna mreža krvnih sudova i ćelija u mozgu koja deluje tokom spavanja kako bi uklonila toksine i otpadne proizvode koji se nakupljaju tokom dana. Zanimljivo je da, u zdravom organizmu, ovaj sistem postaje najaktivniji tokom dubokog sna, kada mozak ima dovoljno vremena za regeneraciju. Međutim, kada je san poremećen, ovaj proces čišćenja nije potpuno obavljen, što povećava rizik od neurodegenerativnih bolesti.

Profesorka Li i njen tim su se fokusirali na vezu između poremećenog sna i opadanja kognitivnih funkcija kod starijih osoba. Kroz istraživanje su ustanovili da je loš kvalitet sna direktno povezan sa smanjenjem efikasnosti glimfatskog sistema. Kada ovaj sistem ne funkcioniše pravilno, toksini, poput beta-amiloidnih proteina, se nakupljaju u mozgu. Ovi proteini su specifično povezani sa Alchajmerovom bolešću, koja je jedna od najpoznatijih neuroloških bolesti koje utiču na pamćenje.

- Kvalitet sna, aktivnosti mozga i funkcionisanje glimfatskog sistema su povezani. Razumevanje kako kvalitet sna utiče na glimfatski sistem i ljudske moždane mreže, pruža vredne uvide u neurofiziološke mehanizme koji leže u osnovi promena pamćenja povezane sa starenjem – objasnila je profesorka Li.

Istraživanje koje je sprovedeno sa 72 starije osobe uključivalo je snimke funkcionalnog MRI (fMRI) i praćenje kvaliteta sna. Rezultati su jasno pokazali da je loš san povezan sa smanjenjem normalnog funkcionisanja mozga. Konkretno, deaktivacija glimfatskog sistema može uticati na sećanje i druge kognitivne funkcije. Čak i kratkotrajni poremećaji sna mogu imati dugoročne posledice na mozak, povećavajući šanse za razvijanje neurodegenerativnih bolesti kao što su Parkinsonova bolest i epilepsija.

Zanimljivo je da je studija pokazala da su stariji ljudi sa lošim kvalitetom sna često izveštavali o problemima sa pamćenjem, a neki od njih su imali i izraženije simptome depresije, što dodatno komplikuje proces rehabilitacije i lečenja.

San nije samo odmor za telo, već i ključni proces za regeneraciju i očuvanje funkcionalnosti mozga. Istraživanja pokazuju da tokom dubokog sna, mozak prolazi kroz procese koji omogućavaju popravku neuronskih veza, uklanjanje štetnih materija i sinhronizaciju moždanih aktivnosti. Zbog toga je kvalitetan san ključan za zdravlje ne samo fizičkog, već i mentalnog stanja osobe.

Zdravlje mozga ne može se odvojiti od kvaliteta sna. Kako starimo, važno je obratiti pažnju na san, jer poremećaji sna mogu imati dugoročne posledice na naše kognitivne funkcije. Istraživanje profesorke Li i njenog tima naglašava važnost očuvanja funkcionalnosti glimfatskog sistema kao ključnog faktora za zdravlje mozga, posebno kod starijih osoba. Održavanje kvalitetnog sna može biti jednostavan, ali efikasan način za zaštitu od neuroloških bolesti i očuvanje pamćenja i drugih mentalnih sposobnosti.

(Telegraf Nauka / SciTech Daily)