Kuvanje jednom nedeljno može smanjiti rizik od demencije za 30 odsto, pokazala japanska studija

Navika koja se često doživljava kao svakodnevna obaveza, a ne kao faktor zdravlja, može imati dalekosežan uticaj na funkcionisanje mozga u poznijim godinama. Istraživanje ukazuje da redovno kuvanje, čak i kada se svodi na pripremu jednostavnih obroka jednom nedeljno, može biti povezano sa približno 30 odsto manjim rizikom od razvoja demencije, što ovu aktivnost iznenada postavlja u fokus kao važan deo svakodnevnog ponašanja koje doprinosi očuvanju kognitivnih funkcija, navodi SciTech Daily.

Rezultati potiču iz opsežne japanske studije, objavljene u Journal of Epidemiol Community Health, koja je obuhvatila gotovo 11.000 osoba starijih od 65 godina, praćenih tokom perioda od šest godina. Ispitanici su procenjivani prema tome koliko često učestvuju u pripremi hrane i u kojoj meri vladaju osnovnim kulinarskim veštinama, a zatim je ta informacija upoređena sa pojavom demencije tokom vremena.

Preporučujemo

Pokazalo se da su oni koji su makar povremeno kuvali imali značajno manju verovatnoću da razviju kognitivni pad u odnosu na osobe koje nisu bile uključene u ovu aktivnost. Važno je naglasiti da se ne radi o direktnom dokazu da kuvanje sprečava demenciju, već o snažnoj povezanosti koja ukazuje na to da ovakav oblik svakodnevne angažovanosti može imati zaštitni efekat.

Foto: Shutterstock

Razlog za ovakav nalaz leži u prirodi same aktivnosti. Kuvanje nije jednostavan, automatski zadatak, već proces koji istovremeno angažuje više moždanih funkcija. Potrebno je planirati obrok, setiti se sastojaka i redosleda koraka, pratiti vreme i temperaturu, prilagođavati radnje u hodu i koordinisati pokrete.

Ovakva kombinacija uključuje izvršne funkcije, radnu memoriju, pažnju i motoričku koordinaciju, što zajedno stvara složen oblik mentalne stimulacije. Za razliku od pasivnih aktivnosti, ovakav angažman podstiče aktivno „vežbanje“ mozga, što je jedan od ključnih faktora u usporavanju kognitivnog opadanja.

Posebno je zanimljivo da efekat nije bio jednak kod svih ispitanika. Najizraženiji zaštitni efekat primećen je kod osoba koje nisu imale razvijene kulinarske veštine. Kod njih je čak i povremeno uključivanje u pripremu hrane bilo povezano sa znatno manjim rizikom od demencije, koji je u pojedinim analizama dostizao i oko 70 odsto.

Nasuprot tome, kod osoba koje već redovno kuvaju i imaju razvijene veštine, dodatno povećanje učestalosti nije donosilo proporcionalno veći efekat. Ovaj nalaz ukazuje na to da najveću korist donosi upravo aktivacija i učenje, odnosno izlazak iz pasivnosti, dok se nakon određenog nivoa angažovanosti efekat stabilizuje.

Kuvanje, međutim, ne deluje samo kroz mentalnu stimulaciju. Ono podrazumeva i određeni nivo fizičke aktivnosti, koliko god ona bila blaga, kao i očuvanje svakodnevne samostalnosti, što je izuzetno važno u starijem životnom dobu.

Osobe koje same pripremaju obroke češće zadržavaju osećaj kontrole nad sopstvenim životom i rutinom, što ima pozitivan psihološki efekat i može doprineti očuvanju motivacije i mentalne vitalnosti. Uz to, kuvanje je često povezano i sa kvalitetnijom ishranom, jer podrazumeva veći unos svežih i manje obrađenih namirnica, što dodatno utiče na zdravlje mozga.

Upravo u toj kombinaciji faktora krije se objašnjenje zašto jedna jednostavna navika može imati tako snažan efekat. Ne radi se o samom činu pripreme hrane, već o spletu aktivnosti koje uključuju razmišljanje, kretanje, planiranje i donošenje odluka. Aktivan i angažovan način života, čak i kroz male svakodnevne radnje, može igrati važnu ulogu u očuvanju kognitivnih sposobnosti.

U savremenom okruženju, u kom se kuvanje sve češće zamenjuje gotovim obrocima i minimalnim angažovanjem u pripremi hrane, ovaj nalaz dobija dodatnu težinu. Ono što deluje kao ušteda vremena može, dugoročno posmatrano, značiti i gubitak jedne od važnih svakodnevnih mentalnih aktivnosti. Upravo zato, poruka koju istraživanje nosi nije poziv na drastične promene, već podsećanje na vrednost jednostavnih navika koje održavaju mozak aktivnim. Kuvanje, u tom kontekstu, postaje mnogo više od pripreme obroka – postaje deo strategije očuvanja mentalne funkcije, neprimetno uklopljen u svakodnevni život.

(Telegraf Nauka / SciTech Daily)