Koliko treninga je neophodno za smanjeni rizik od infarkta i šloga? Mnogo više nego što je zvanična preporuka

Za značajno smanjenje rizika od srčanog i moždanog udara neophodno je imati između 560 i 610 minuta nedeljno od umerene do intenzivne fizičke aktivnosti. To je zaključak opservacione studije objavljene u British Journal of Sports Medicine.

Ovo je od tri do četiri puta više vežbanja nego što je trenutna preporuka za odrasle osobe, kojima se savetuje najmanje 150 minuta vežbanja nedeljeno, poput brze šetnje, trčanja ili vožnje bicikla, prenosi MedicalXpress.

Preporučujemo

Osobama koje su u lošijoj kondiciji potrebno je nešto više vežbanja nego onima koji su u veoma dobroj kondiciji kako bi ostvarili iste kardiovaskularne koristi, sugeriše studija.

Istraživači navode da bi trenutni univerzalni saveti o vežbanju, koji su isti za sve, možda trebalo da budu promenjeni i zamenjeni personalizovanim ciljevima u skladu sa nivoom kondicije pojedinca. Kardiorespiratorna kondicija znatno varira i snažan je prediktor kardiovaskularnog zdravlja. Slaba kardiorespiratorna kondicija snažno je povezana sa povećanim rizikom od srčanog udara, šloga i rane smrti, ističu istraživači.

Jednostavan način za procenu kardiorespiratorne kondicije je merenje VO2 max – maksimalne stope kiseonika koju telo troši i koristi tokom intenzivnog vežbanja. Ovo meri koliko efikasno srce, pluća i mišići dopremaju i koriste kiseonik.

Foto: Shutterstock

Istraživači sa Politehničkog univerziteta u Makau, u Kini, ispitali su kako nivoi vežbanja i kardiorespiratorna kondicija, merena putem VO2 max, utiču na rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Studija je obuhvatila podatke 17.088 ljudi koji su učestvovali u kohorti UK Biobank između 2013. i 2015. Prosečna starost bila je 57 godina, 56% su bile žene, a 96% osobe bele rase.

Učesnici studije su sedam uzastopnih dana nosili uređaj na zglobu kako bi se zabeležili njihovi uobičajeni nivoi vežbanja i prošli su test na sobnom biciklu kako bi se izmerio njihov procenjeni VO2 max.

U analizu su uključeni i podaci o pušačkom statusu, unosu alkohola, subjektivnoj proceni zdravlja i ishrani, indeksu telesne mase, pulsu u mirovanju i krvnom pritisku.

Tokom prosečnog perioda praćenja od 7,8 godina, zabeležena su 1.233 kardiovaskularna događaja, uključujući 874 slučaja atrijalne fibrilacije, 156 infarkta miokarda, 111 slučajeva srčane insuficijencije (popuštanja srca) i 92 moždana udara. Odrasli koji su ispunjavali smernicu od 150 minuta vežbanja nedeljno iskusili su skromno smanjenje kardiovaskularnog rizika od 8–9%, pokazala je studija. Ovo je bilo dosledno na svim nivoima kondicije.

Da bi se postigla značajna zaštita, klasifikovana kao smanjenje rizika veće od 30%, bilo je potrebno između 560 i 610 minuta umerenog do intenzivnog vežbanja nedeljno. Međutim, ovaj nivo vežbanja postiglo je samo 12% ljudi u studiji.

Analiza je pokazala da je pojedincima sa najnižom kondicijom bilo potrebno približno 30–50 dodatnih minuta nedeljno u poređenju sa onima sa visokom kondicijom kako bi ostvarili iste koristi.

Foto: Shutterstock

Na primer, da bi se postiglo smanjenje rizika od kardiovaskularnih događaja od 20%, bilo je potrebno 370 minuta umerenog do intenzivnog vežbanja za one sa najlošijom kondicijom, u poređenju sa 340 minuta za one sa najvišim nivoima kondicije.

(Telegraf Nauka/MedicalXpress)