Fizička aktivnost pomaže ljudima sa rakom da žive duže, pokazala velika i dugoročna studija

Fizička aktivnost i dobra kondicija dugo su povezivani sa boljim zdravljem, posebno srca. Ali one bi mogle da povećavaju šanse za preživljavanje kod osoba sa nekim oblicima kancera, piše Medical Xpress.

Studija objavljena u JAMA Network Open navodi da su fizička aktivnost i dobra kondicija povezane sa dužim preživljavanjem nakon dijagnoze kancera, uključujući i kod osoba sa rakom bešike, bubrega i pluća.

Preporučujemo

Međunarodni tim naučnika kombinovao je podatke iz šest velikih, dugoročnih zdravstvenih studija sa više od 17.000 osoba koje su preživele sedam vrsta kancera: bešike, endometrijuma, bubrega, pluća, usne duplje, jajnika i rektuma. Istraživači su analizirali koliko su ovi pacijenti vežbali pre dijagnoze, a zatim ponovo oko 2,8 godina nakon nje. Prilagodili su rezultate drugim faktorima poput starosti, pola, pušenja i stadijuma kancera kako bi bolje procenili specifičan uticaj fizičke aktivnosti na preživljavanje.

Takođe, pratili su ove osobe u proseku 11 godina kako bi videli na koji način su njihovi nivoi aktivnosti povezani sa rizikom od smrtnog ishoda usled bolesti.

Rezultati su pokazali da je fizička aktivnost povezana sa nižim rizikom od mortaliteta kod nekoliko tipova kancera. Na primer, kod osoba sa rakom usne duplje zabeležen je 61% manji rizik od smrti usled bolesti, dok je kod onih sa rakom pluća taj rizik smanjen za 44%. Pacijenti koji su preživeli rak endometrijuma i bešike takođe su imali značajne koristi, uz smanjenje rizika za 38%, odnosno 33%.

Jedan od najohrabrujućih aspekata istraživanja bio je taj što se činilo da nije važno ako pacijenti nisu mnogo vežbali pre dijagnoze. Osobe koje su preživele rak pluća i rektuma, a koje su ranije bile neaktivne, ali su počele redovno da vežbaju nakon dijagnoze, imale su značajno manji rizik od smrti (42% za rak pluća i 49% za rak rektuma).

Kod nekih vrsta kancera, pacijenti čak nisu morali ni mnogo da se oznoje. Za rak bešike, endometrijuma i pluća, čak je i aktivnost manja od standardnih smernica od 150 minuta nedeljno bila bolja nego ne raditi apsolutno ništa.

- Nalazi sugerišu da fizička aktivnost može doneti korist osobama koje su preživele kancer, čak i ako su bile neaktivne pre dijagnoze - prokomentarisali su istraživači u svom radu.

Takođe su primetili da je, iako je svako kretanje dobro, veći nivo aktivnosti kod nekih ljudi doveo do još boljih rezultata. Udvostručavanje ili utrostručavanje standardnih preporuka za vežbanje značajno je smanjilo rizik od smrti kod osoba koje su preživele rak usne duplje i rektuma.

Imajući u vidu ove nalaze, autori studije sugerišu da treba podsticati aktivnost:

- Važno je da zdravstveni radnici promovišu fizičku aktivnost radi dugovečnosti i opšteg zdravlja među ljudima koji žive sa kancerom ili su ga pobedili.

(Telegraf Nauka/Medical Xpress)