„Najbrži sportisti sveta ne trče isto“: Uzdrmana verovanja o kretanju i treningu sprintera

Novi istraživački rad uzdrmao je uobičajena verovanja o tome šta najbrže svetske sprintere čini tako brzim. Ovi novi uvidi, objavljeni u žurnalu Sports Medicine, ispituju sprint kroz prizmu dinamičkih sistema, tvrdeći da sprinterski učinak nije definisan jednom savršenom tehnikom, već da on nastaje iz jedinstvene interakcije tela sportiste, okruženja i istorije treninga, saopštio je Univerzitet Flinders.

Studija, koju su predvodili stručnjaci sa Univerziteta Flinders u saradnji sa organizacijom ALTIS, Univerzitetom Johanes Gutenberg i Nordijskim univerzitetom, naglašava kako koordinacija, snaga, mehanika ekstremiteta i individualne fizičke karakteristike kolektivno oblikuju način na koji sportista sprinta, objašnjavajući zašto ni dva sprintera ne izgledaju isto pri punoj brzini.

Preporučujemo

Glavni autor i naučnik u oblasti kretanja, dr Dilan Hiks sa Koledža za obrazovanje, psihologiju i socijalni rad Univerziteta Flinders, kaže da ovi nalazi osporavaju konvencionalnu ideju da postoji jedan, idealan tehnički model kojem bi svi treneri trebalo da teže kod svojih sprintera.

- Decenijama se treniranje sprinta često zasnivalo na verovanju da svi sportisti treba da se kreću na jedan propisan način – rekao je dr Hiks i dodao:

- Ali naše istraživanje pokazuje da je sprint daleko složeniji. Najbolji sportisti sveta ne trče isto. Ono što im je zajedničko nije ista tehnika, već sposobnost da efikasno organizuju svoje telo pod pritiskom, a to izgleda drugačije kod svakog sprintera.

Ključni primer je novi australijski sprinterski fenomen Gut Gut, čija su izuzetna dužina koraka, snaga i neuromišićna kontrola istaknuti u radu.

Iako se često prave poređenja sa Jusejnom Boltom, istraživanje naglašava da Gutova brzina proističe iz njegovog sopstvenog jedinstvenog fizičkog i mehaničkog profila, a ne iz imitiranja bilo kog određenog modela.

Foto: Tanjug / AP

- Gut Gut pokazuje kako individualne karakteristike mogu na različite načine oblikovati brzinu svetske klase – rekao je dr Hiks i dodao:

- Njegovi dugi udovi, elastičnost i i izvanredna koordinacija spajaju se kako bi proizveli obrasce koraka koje vidimo kada je u punom trku. Ne možete trenirati drugog sportistu da jednostavno to kopira. Ono što možete učiniti jeste da razumete principe koji stoje iza njegove koordinacije i stvorite prave uslove da svaki sportista pronađe sopstvenu najefikasniju verziju.

Rad objašnjava zašto se tehnika sprinta prirodno menja dok sportisti ubrzavaju, dostižu maksimalnu brzinu i umaraju se, kao i zašto su ove promene normalan i neophodan deo trčanja velikom brzinom.

Prema rečima istraživača, varijabilnost pokreta - koju su treneri dugo smatrali manom koju treba eliminisati - zapravo je ključni sastojak koji omogućava sportistima da se prilagode i napreduju.

Ovo razumevanje ima velike implikacije na proces treninga. Umesto da se u velikoj meri oslanjaju na repetitivne, izolovane vežbe, rad podstiče trenere da kreiraju okruženje za učenje koje omogućava sprinterima da istraže niz rešenja za kretanje.

Prilagođavanjem ograničenja zadataka, kao što su razmak između prepona, menjanje podloge za trčanje ili promena ritma, treneri mogu podstaći sportiste da tokom vremena sami organizuju efikasnije tehnike.

- Dobar trening nije nametanje jednog šablona, već više vođenje sportiste da otkrije kako njegovo sopstveno telo proizvodi brzinu – rekao je dr Hiks. - Kada sportistima damo priliku da rešavaju probleme kroz kretanje, otvaramo vrata za otporniji i prilagodljiviji sprinterski učinak.

Autori veruju da bi ovaj pristup mogao pomoći u identifikaciji i razvoju budućih australijskih sprinterskih talenata boljim prepoznavanjem načina na koji se pojedinačni sportisti kreću, umesto da se oni filtriraju prema zastareloj kontrolnoj listi tehničkih oblika.

Dr Hiks kaže da nalazi takođe pomažu da se objasni zašto je Australija nedavno iznedrila talas uzbudljivih mladih sprintera, uključujući Laklana Kenedija i Guta Guta.

Laklan Kenedi i Gut Gut... Foto: COLIN MURTY / AFP / Profimedia

- Kada se sportista podrži da se kreće na način koji odgovara njegovoj konstituciji, njegovom profilu snage i prirodnom ritmu, učinak se ubrzava. Vidimo šta je moguće kada se individualnost prihvati, a ne „iskoreni“ treningom - zaključuje on.

Istraživački tim se nada da će njihov rad podstaći širu diskusiju u trenerskim krugovima i pružiti moderniju osnovu zasnovanu na dokazima koja će pomoći australijskim sprinterima da dosegnu svetsku scenu.

(Telegraf Nauka/Flinders University)