10 najvećih naučnih priča 2023: Ova otkrića u godini iza nas će promeniti svet

12 meseci iza nas obeležila je nova svemirska trka, obaranje skoro svih temperaturnih rekorda, razvoj veštačke inteligencije...

Za naučnu zajednicu 2023. bila je veoma plodna godina – objavljeno je mnogo otkrića, istraživanja i izuma koji bi mogli da se nazovu revolucionarnim. Neki od njih već su počeli da menjaju svet, a drugi će to uraditi u narednim godinama ili decenijama.

Predstavljamo 10 najvećih naučnih priča iz godine iza nas.

Preporučujemo

1. Indija osvojila južni pol Meseca

Svemirska trka između Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza obeležila je pedesete i šezdesete godine prošlog veka. Prenosi sa kosmodroma i iz svemira bili su među najgledanijim TV prenosima, a u toj borbi za osvajanje svemira došlo je do velikog razvoja tehnike. Poslednjih godina u toku je nova svemirska trka, ali ovog puta za povratak na Mesec (neki je zovu i zlatna groznica). I u njoj ima mnogo više igrača nego nekad – Amerika, Rusija, Kina, Indija, Japan... Kina je još 2013. spustila letelicu na Mesec i postala prva zemlja koja je to uradila u 21. veku, a 10 godina kasnije u tome joj se pridružila i Indija. Dve zemlje kojima je to pošlo za rukom u 20. veku – Amerika i Rusija (naslednica SSSR) – nisu uspele da ponove taj poduhvat posle 2000.

Indijska agencija za svemirska istraživanja (ISRO) ispisala je nove stranice istorije kada je 23. avgusta 2023, tokom misije Čandrajan-3, spustila letelicu u oblast lunarnog južnog pola. Taj poduhvat je još veći ako se ima u vidu samo nekoliko dana ranije ruska letelica Luna doživela potpuni fijasko.

Indijski rover Pragjan je za svega nekoliko dana, pre isključivanja zbog lunarne noći 2. septembra, prešao 100 metara i prikupio neke veoma značajne podatke – izmerio je temperature ispod lunarne površine, otkrio sumpor na površini, zabeležio potrese… Međutim, ni rover ni modul Vikram nisu uspeli da prežive lunarnu noć i ekstremno niske temperature.

2. Oboreni svi temperaturni rekordi

Klimatske promene uzele su maha pa je 2023. oborila toliko temperaturnih rekorda da je definitivno postala najtoplija godina otkako postoje podaci, a, prema nekim proračunima, najtoplija u poslednjih 125.000 godina. To se zna iako još nisu stigli zvanični podaci za decembar jer je pre toga šest meseci zaredom oborilo sve rekorde.

- U 2023. godini dosad smo imali šest meseci koji oborili rekord i dva godišnja doba koja su oborila rekorde. Izuzetne globalne novembarske temperature, uključujući i dva dana u kojima je temperatura bila za 2 stepena toplija nego u predindustrijskom dobu, znače da je 2023. najtoplija godina u istoriji – rekla je u saopštenju početkom decembra Samanta Burdžes, zamenica direktora Servisa za klimatske promene Kopernik (C3S).

Meteorološka agencija Ujedinjenih nacija (SMO) saopštila je početkom prošlog meseca da su se glečeri smanjili više nego ikada od 2011. do 2020. i da je na Antarktiku izgubljeno više od 75 odsto leda u poređenju sa prethodnih deset godina, upozorivši da svet gubi trku da spase lednike koji se tope. Meteorološka agencija UN upozorava na te promene u svom najnovijem izveštaju o posledicama klimatskih promena na planeti tokom više dekada.

3. NASA počela da se bavi proučavanjem NLO

Američka svemirska agencija NASA u septembru je objavila izveštaj o neidentifikovanim vazdušnim fenomenima (UAP), što je samo „naučnije“ ime za ono što se već decenijama naziva neidentifikovanim letećim objektima ili NLO.

- Ne postoje dokazi da su neidentifikovani vazdušni fenomeni (UAP) povezani sa vanzemaljcima i vanzemaljskom tehnologijom, ali se ta mogućnost ne odbacuje već ispituje - navedeno je u izveštaju nezavisnog tima stručnjaka o UAP, koji je NASA naručila i objavila na svom sajtu.

Kako je naglašeno, „NASA već godinama traga za životom u svemiru i ovo je samo nastavak te misije“. Ovaj preokret NASA u istraživanju NLO došao je samo nekoliko meseci nakon što je u Kongresu SAD održano saslušanje o ovim pojavama, kada je jedan bivši obaveštajac Dejvid Graš rekao da je apsolutno siguran da vlada ima delove UAP i tela njihovih vanzemaljskih pilota, ali za to nije pružio dokaze, niti je rekao da je bilo šta od toga lično video.

4. Kolaps Atlantske struje

Ključni sistem kretanja vode u okeanima nazvan Atlantska meridijanska obrtna struja (AMOC), čiji je deo i Golfska struja, mogao bi potpuno da se raspadne u narednim decenijama, što bi imalo ogromne posledice, upozorio je prof. dr Peter Ditlevsen sa Instituta Nilsa Bora na Univerzitetu u Kopenhagenu u najnovijoj studiji (koju je uradio zajedno sa prof. dr Suzen Ditlevsen sa Instituta matematičkih nauka Univerziteta u Kopenhagenu).

- Taj neizbežni kolaps sistema okeanskih struja mogao bi značajno da ohladi ogromne delove Evrope, osuši delove Severne Amerike, a tropske predele učini nenastanjivim. Moramo da zapamtimo i da ako se toplota ne prenosi do severnog Atlantika, ona ostaje u tropskim krajevima i dovodi do ekstremnog globalnog zagrevanja tropskih regiona. Postoji rizik da bi uslovi za život u tim krajevima bili uništeni. To bi moglo da dovede do velikih migracija iz tropskih regiona - rekao je prof. Ditlevsen u intervjuu za Telegraf Nauku.

5. Najstarija drvena struktura napravljena je pre 476.000 godina

Kraj vodopada Kalambo u Zambiji otkrivena je najstarija do sada poznata drvena struktura napravljena ljudskom rukom i pomoću alatki – stara je oko 476.000 godina. Do ovog otkrića došao je tim naučnika koji je predvodio dr Leri Baram, profesor Odeljenja za arheologiju, klasične nauke i egiptologiju Univerziteta u Luverpulu.

- Tvorci ove strukture najverovatnije su bili potomci Homo erectusa i možda su bili pripadnici vrste Homo heidelbergensis, koji su živeli u Africi pre između 600.000 i 300.000 godina. Drvena struktura obara dve dugotrajne pretpostavke: da značajne tehnološke informacije moraju da budu delo homosapijensa i da su rani ljudi bili uvek u pokretu kao stočari koji su tražili hranu i druge resurse. Ljudi koji su živeli kraj vodopada Kalambo ulagali su u ovo mesto – ova struktura i neka druga veća otkrića nisu prenosna. Možda su ovde živeli na polutrajnoj osnovi – rekao je u oktobru dr Baram u ekskluzivnom intervjuu za Telegraf Nauku.

On je tada objasnio i da je drvena struktura „datirana indirektno uzimanjem sedimentnih uzoraka ispod i iznad otkrića, a radi datiranja luminescencijom (osvetljavanjem)“.

- Dva stabla su oblikovali rani ljudi korišćenjem kamenog oruđa. Znamo to zahvaljujući tragovima sečenja i struganja korišćenjem kamenog oruđa. Uspeli smo da rekonstruišemo ove tragove eksperimentalno, korišćenjem kamenog alata na drvetu sličnom onom koje je iskopano – objasnio je dr Baram.

6. Uspon i širenje veštačke inteligencije

Razvoj i širenje veštačke inteligencije (AI) obeležili su 2023. godinu. Četbotovi poput ChatGPT, koji je predstavljen krajem 2022, postali su jedna od glavnih vesti u godini iza nas – uključeni su u proizvode koje koriste milijardi ljudi, dijagnostičke alatke, … Nedavno je predstavljena i AI alatka life2vec, koja je trenirana na detaljnim podacima o svim državljanima Danske i postala je sposobna da predvidi koliko će dugo ko živeti.

Naučnici su čak raspravljali i o tome da li veštačka inteligencija ima svest.

- Pitanje da li AI sistemi mogu da budu svesni sve je važnije. Progres veštačke inteligencije neočekivano je brz i mnogi istraživači koriste funkcije povezane sa svešću u ljudskom mozgu da unaprede sposobnosti AI. Za to vreme uspon AI sistema koji ubedljivo imitiraju ljudsku konverzaciju navodi mnoge da misle da su sistemi s kojima komuniciraju svesni. U ovoj studiji mi smatramo da je svesnost AI najbolje proceniti korišćenjem neuronaučnih teorija o svesti – naveo je tim naučnika u studiji „Svest kod veštačke inteligencije: Pogled kroz nauku o svesti“.

7. Na dalekoj planeti ima okeana vode i mogućih tragova života

Novi pogled svemirskog teleskopa Džejms Veb na K2-18b, egzoplanetu 8,6 puta masivniju od Zemlje, otkrio je prisustvo molekula sa atomima ugljenika poput metana i ugljen-dioksida, saopštila je NASA. Ovo otkriće dodatno potvrđuje pretpostavke da je K2-18b možda planeta sa atmosferom bogatom vodonikom i površinom prekrivenom okeanima vode.

- Naša otkrića pokazuju značaj razmatranja različitih naseljivih okruženja u potrazi za životom u svemiru. Tradicionalno, potraga za životom na egzoplanetama fokusirana je uglavnom na manje kamene planete, ali veliki svetovi poput ovog su lakši za posmatranje atmosfere – naveo je Niku Madhusudhan, astronom Univerziteta Kembridž i glavni autor istraživanja, navedeno je u saopštenju NASA.

Prisustvo metana i ugljen-dioksida, a nedostatak amonijaka, podržavaju hipotezu da bi mogli da postoje okeani vode ispod atmosfere bogate vodonikom na K2-18b. Ova inicijalna posmatranja teleskopom Džejms Veb pokazuju i postojanje dimetil-sulfida, molekul koji na Zemlji proizvode živi organizmi.

8. Sletanje uzoraka sa opasnog asteroida Benu

Letelica Oziris-reks američke agencije NASA posle 7 godina i pređenih 6,21 milijardi kilometara donela je, 24. septembra 2023, na Zemlju prašinu sa asteroida Benu. Već to je veliki, značajan poduhvat i dokaz veštine, inženjerstva i posvećenosti, a proučavanje više stotina grama vanzemaljskih uzoraka doneće nova saznanja o ranom Sunčevom sistemu i nastanku planeta.

- Definitivno imamo hidrirane, organske ostatke iz ranog Sunčevog sistema, što je baš ono što smo se nadali da ćemo dobiti još kada je misija osmišljena. Očekujem da će kosmohemijska zajednica zdušno da se baci na ovo. Ovi grbavi kamenčići prečnika od milimetra do centimetra imaju teksturu nalik karfiolu i kače se za sve što ih dodirne – rekao je Dante Loreta, glavni istraživač misije, početkom decembra.

Ipak, naučnici još nemaju pristup svim uzorcima jer su dva loša šrafa onemogućila naučnicima NASA da otvore kapsulu u kojoj je najveći deo prikupljenih uzoraka.

9. Sintetički ljudski embrion

Biolozi Jugozapadnog medicinskog centra Univerziteta u Teksasu (UTSW) razvili su novi model embriona zasnovan na matičnim ćelijama kako bi proučavali radni ljudski razvoj, formiranje tkiva i njihovu diferencijaciju, što bi moglo da dovede do unapređenja razvojne biologije i regenerativne medicine, objavljeno je sredinom juna.

Samo tri meseca kasnije istraživački tim prof. Jakoba Hane sa Naučnog instituta Vajzman napravio je kompletan model ljudskog embriona od matičnih ćelija stvorenih u laboratoriji i uspeo da taj model embriona uzgoji van materice do starosti od 14 dana. Kako se navodi u studiji objavljenoj u žurnalu Nature, ovi sintetički modeli embriona imaju sve strukture i karakteristike embriona u tom uzrastu, uključujući posteljicu, žumancetnu kesu, horion i druga spoljna tkiva koja obezbeđuju dinamiku i adekvatan rast, navodi Phys.org.

Veruje se da ovi modeli mogu pomoći u shvatanju pravilnog razvoja embriona.

10. Da li je ovo najteža životinja koja je ikad postojala?

Kolosalna drevna vrsta kitova, koja je živela pre oko 39 miliona godina, bila je vrsta pravih superteškaša, skoro duplo su bili teži od plavog kita i verovatno bi mogli da se smatraju najtežom životinjom koja je ikad postojala. Tek opisana vrsta basilosaurida, porodice izumrlih kitova, nazvana je Perucetus colossus, a procenjuje se da je imala telesnu masu između 85.000 i 340.000 kilograma. Veruje se da je bila duga oko 20 metara, navodi se u studiji objavljenoj u žurnalu Nature.

Paleontolozi su otkrili prve delimične ostatke skeleta džinovskog morskog sisara pre 30 godina u južnom Peruu. Od tada su iskopali i 13 pršljenova, četiri rebra i deo karlične kosti, navodi se u saopštenju.

- Jedan od mojih koautora tragao je za fosilima u pustinji u Peruu i video je ogromne kosti. Iskopavanje fosila zahtevalo je dosta vremena samo zbog veličine. Svaki pršljen bio je težak oko 150 kilograma – rekao je tada za LiveScience Ilaj Amson, paleontolog i kurator Štutgardskog Državnog muzeja prirodne istorije u Štutgardu i glavni autor studije.

(Telegraf Nauka)