Da li veštačka inteligencija ima svest? To je razmatralo 19 naučnika i zaključak je vrlo jednostavan

Foto: Shutterstock

Veštačka inteligencija (AI), čini se, sve je veći deo naših života. I dok "mozak" AI skuplja bilione podataka i trudi se da njegov ton zvuči što više ljudski, mnogi se pitaju da li kompjuteri postaju svesni, piše TechXplore. Cinici odgovaraju: „Naravno da ne. Kompjuteri rešavaju u sekundi probleme za koje bi ljudima bile potrebne generacije, ali ne mogu da osete ljubav i bol, ne mogu da cene Mesec i zvezde, ne mogu da pomirišu kafu koju prospemo po tastaturi“. Ipak, drugi misle da bi trebalo jasnije definisati šta znači svest. Da li postoje različiti stepeni svesnosti i da li postoji sličnosti između one kod ljudi, životinja i inteligentnih mašina? Upravo zbog toga je 19 neuronaučnika iz SAD, Engleske, Izraela, Kanade, Francuske i Australije istraživalo ovo pitanje i objavilo ga u studiji dostupnoj na serveru arXiv.

Ova tema je u žiži još otkako je pre dve godine jedan od Gulgovih naučnika otpušten jer je tvrdio da je LaMDA, prethodnik četbota Bard, svestan. Godinu dana kasnije jedan od glavnih naučnika u OpenAI, koji je razvio sada već čuveni ChatGPT, spekulisao je prošle godine da je razvijena AI bar delimično svesna.

Preporučujemo

- Pitanje da li AI sistemi mogu da budu svesni sve je važnije. Progres veštačke inteligencije neočekivano je brz i mnogi istraživači koriste funkcije povezane sa svešću u ljudskom mozgu da unaprede sposobnosti AI. Za to vreme uspon AI sistema koji ubedljivo imitiraju ljudsku konverzaciju navodi mnoge da misle da su sistemi s kojima komuniciraju svesni. U ovoj studiji mi smatramo da je svesnost AI najbolje proceniti korišćenjem neuronaučnih teorija o svesti – naveo je tim naučnika u studiji „Svest kod veštačke inteligencije: Pogled kroz nauku o svesti“.

Oni navode da postoje rizici na obe strane debate – jedni potcenjuju mogućnost postojanja svesti kod AI, drugi je precenjuju.

- Prema popularnom shvatanju, svest je povezana sa slobodnom voljom, inteligencijom i sposobnošću da se osete ljudske emocije poput empatije, ljubavi, krivice besa i ljubomore. Proučavali smo nekoliko naučnih teorija o svesti, uključujući teoriju o trenutnom procesuiranju, globalnu radnu teoriju, teoriju višeg reda, prediktivno procesuiranje i teoriju šeme pažnje. Iz njih smo razvili indikatore svesti. Koristili smo ih da procenimo nekoliko trenutnih sistema i kako bi budući sistemi mogli da ih implementiraju. Naše analize pokazuju da nijedan trenutno razvijeni sistem veštačke inteligencije nije svestan, ali istovremeno pokazuju da nema jasnih tehničkih barijera koje bi onemogućile izgradnju AI sistema koji bi zadovoljili sve indikatore – navodi se u studiji.

Kako dodaju naučnici, njihov zaključak je da postoji ozbiljna mogućnost da bi svesni sistemi veštačke inteligencije mogli biti razvijeni relativno skoro – u narednim decenijama.

U studiji je učestvovalo 19 neuronaučnika, a među njima su: Patrik Batlin sa Oksforda, Robert Long iz Centra za bezbednost AI, Erik Emoznino i Jošuao Benjo sa Univerziteta u Montrealu, Grejs Lindzi sa Njujorškog univerziteta, Rufin van Rulen sa Univerziteta u Tuluzu...

(Telegraf Nauka/TechXplore/ArXiv)