Kina gradi prvu svemirsku AI supermrežu: Sazvežđe satelita obradiće podatke direktno u orbiti

Lansiran je prvi klaster od 12 satelita koji će činiti osnovu buduće mreže od 2.800 letelica — prvi svetski pokušaj da se obrada podataka vrši u vakuumu svemira pomoću veštačke inteligencije i prirodnog hlađenja. Time se zaobilaze centri na Zemlji i gubitak informacija u prenosu, prenosi Live science.

U trenutku kada energetski intenzivni AI sistemi postaju ključni za budućnost nauke, tehnologije i odbrane, Kina pravi radikalan iskorak – pomera granicu obrade podataka izvan Zemlje. Sa lansiranjem 12 satelita sa kosmodroma Điućuan, Kina je započela izgradnju Three-Body Computing Constellation — svemirske mreže koja će brojati 2.800 AI satelita i koja će, po prvi put u istoriji, vršiti obradu sirovih podataka direktno u orbiti, bez oslanjanja na ograničeni kapacitet zemaljskih stanica.

Preporučujemo

Sateliti koriste koncept tzv. „edge computing“-a, u kome se podaci ne šalju na Zemlju na analizu, već se odmah procesuiraju na samom mestu nastanka. Svaka jedinica opremljena je AI modelom sa osam milijardi parametara i sposobnošću obrade od 744 tera operacija u sekundi (TOPS), dok zajednički kapacitet celog lansiranog klastera prelazi pet peta operacija u sekundi. Za poređenje, najnoviji AI laptopovi iz Microsoftove Copilot+ serije dostižu do 40 TOPS — više od sto puta manje po jedinici.

U hladnoći svemira, sateliti prirodno odbacuju toplotu, bez potrebe za konvencionalnim sistemima hlađenja, a napajaju se isključivo solarnom energijom, što značajno umanjuje ekološki otisak u poređenju sa tradicionalnim data-centrima. Pored laserske međusobne komunikacije, jedan od satelita nosi i polarizacioni detektor X-zraka, namenjen proučavanju izuzetno energetskih kosmičkih pojava poput gama-zračenja.

Naziv konstelacije inspirisan je „problemom tri tela“ — jednim od klasičnih nelinearnih problema iz mehanike, ali i istoimenom trilogijom kineskog pisca Ljoa Cišina, koja je popularizovala ideju svemira kao arene haosa i kompleksnosti. Upravo taj kontekst — nepredvidivost, višestruke sile i međunarodna međuigra — oslikava i ambiciju projekta.

Direktor laboratorije Zhejiang Lab Vang Đien izjavio je da je svemir ponovo postao granica na kojoj se odlučuje tehnološka budućnost:

- Vreme je da razmislimo šta AI može da uradi u orbiti, a ne samo u vašem telefonu ili laptopu.

Naglasio je i da će infrastruktura biti otvorena za međunarodnu saradnju, kako bi i druge zemlje mogle koristiti svemirske superračunare za sopstvene naučne ciljeve.

Dok su SAD i Evropa do sada testirale pojedinačne AI module u svemiru, Kina je prva koja pokreće operativni sistem na ovoj skali. Paralelno, bivši izvršni direktor Gugla, Erik Šmit, ulaže u slične planove — kupivši udeo u Relativity Space, i zagovarajući svemirske data-centre koji bi mogli ublažiti energetsku krizu izazvanu sve većom potrošnjom AI centara na Zemlji. Šmit upozorava da će do 2030. godine industriji biti potrebno dodatnih 67 gigavata struje.

U budućnosti, ovakve orbitalne konstelacije mogle bi postati srž globalne infrastrukture veštačke inteligencije, ali i nova tačka saradnje – ili takmičenja – među svetskim tehnološkim silama.

(Telegraf Nauka / Live science)