Zemlja postaje tamnija! To nije dobra vest

Zahvaljujući laganoj Zemljinoj rotaciji od 1.673 kilometra na sat, ako su dve tačke jednako udaljene od našeg ekvatora, trebalo bi da budu relativno jednako zagrejane sunčevim zračenjem. Naravno, stvarnost nije baš tako jednostavna, piše Popular Mechanics.

Nova studija, objavljena u žurnalu PNAS, urađena prema podacima satelita Clouds and the Earth’s Radiant Energy System (CERES) sugeriše da severna hemisfera zapravo postaje tamnija od južne hemisfere, a to bi mogao biti veliki problem dok svet žuri da ublaži klimatske promene.

Preporučujemo

Tim naučnika, koje je predvodio Norman Loub iz Istraživačkog centra Lengli pri NASA, otkrio je da severna hemisfera doživljava neto gubitak zračenja u poređenju sa južnom hemisferom. To znači da je „gornja“ polovina planete tamnija u smislu da apsorbuje više svetlosti, a reflektuje manje.

Sve ovo utiče na „radijacioni budžet“ Zemlje, odnosno količinu svetlosti koju planeta apsorbuje i ponovo emituje u svemir kao izlazno dugotalasno zračenje (OLR). Tipično, ova neravnoteža se kompenzuje okeanskim strujama koje prenose energiju sa južne hemisfere na severnu hemisferu, ali promene na površini su toliko poremetile ravnotežu da okeanske struje nisu nadoknađivale razliku u poslednje dve decenije.

- Zatamnjenje severne hemisfere u odnosu na južnu hemisferu povezano je sa promenama u hemisfernim razlikama u interakcijama aerosoli i zračenje, površinskom albedu i promenama u kruženju vode u prirodi. Kako oblaci reaguju na ovu hemisfernu neravnotežu, ima važan uticaj na klimu u budućnosti - napisali su autori.

Jedan od glavnih pokretača ove promene je albedo, odnosno refleksivnost Zemljine površine. Najupečatljivija komponenta je arktički morski led, čiji brzi pad brzo zamenjuje reflektujuće površine (sneg i led) površinama koje više apsorbuju svetlost (kopno i morska voda). Ovo povećava apsorpciju sunčeve svetlosti, čime se podiže temperatura površine, i glavni je razlog zašto se polarni regioni Zemlje zagrevaju četiri puta brže od ostalih delova sveta.

Drugi glavni izvor refleksivnosti su oblaci, a nedavne studije su otkrile da su se oblaci, posebno niski oblaci, smanjili u poslednjim decenijama. Povrh svega, to bi delom moglo biti i zato što severna hemisfera zagađuje manje nego ranije. Aerosoli (sitne čestice koje čine različite oblike zagađenja vazduha) mogu delovati kao seme za formiranje oblaka, a manje semena znači manje oblaka.

Američka Nacionalna uprava za okeane i atmosferu (NOAA) 2024. detaljno je objasnila kako smanjene emisije iz prekookeanskog brodarstva zapravo mogu ubrzati klimatske promene zbog naglog smanjenja reflektujućih oblaka poznatih kao „brodski tragovi“. Naravno, više zagađenja nije rešenje, jer ovi gasovi i dalje zadržavaju toplotu na planeti, ali ovo otkriće je navelo neke naučnike da razmotre eksperimentisanje sa tehnikama geo-inženjeringa kao što su ubrizgavanje stratosfernih aerosola ili posvetljavanje morskih oblaka.

U slučaju razlike u „radijacionim budžetima“ između dve hemisfere, dok su ekološki zakoni severne hemisfere doveli do određenog napretka u smanjenju zagađenja, južna hemisfera je doživela ekstremne nalete ubrizgavanja aerosola iz brojnih izvora – od australijskih požara do erupcija vulkana Tonga 2021. i 2022. godine, navodi Phys.org.

Dok se razlika između ovih „radijacionih budžeta“ polako povećava (za oko 0,34 vata po kvadratnom metru po deceniji), razlike će biti dovoljne da značajno utiču na klimatske modele i iskrive naš pogled na budućnost planete.

(Telegraf Nauka/Popular Mechanics)