Ekskluzivno: Prof. Peter Ditlevsen za Telegraf Nauku govori o kolapsu atlantskih struja i klimatskim promenama

Ključni sistem kretanja vode u okeanima nazvan Atlantska meridijanska obrtna struja (AMOC), čiji je deo i Golfska struja, mogao bi potpuno da se raspadne u narednim decenijama, što bi imalo ogromne posledice, upozorio je prof. dr Peter Ditlevsen sa Instituta Nilsa Bora na Univerzitetu u Kopenhagenu u najnovijoj studiji (koju je uradio zajedno sa prof. dr Suzen Ditlevsen sa Instituta matematičkih nauka Univerziteta u Kopenhagenu).

Taj neizbežni kolaps sistema okeanskih struja mogao bi značajno da ohladi ogromne delove Evrope, osuši delove Severne Amerike, a tropske predele učini nenastanjivim, rekao je prof. Ditlevsen u intervjuu za Telegraf Nauku.

Preporučujemo

Prof. dr Peter Ditlevsen FOTO: Ustupljena fotografija/Peter Ditlevsen

- Postoji mnogo neizvesnosti. Prvo, kada dođe do zaustavljanja prenosa toplote koji obavlja AMOC, zapadna Evropa će se ohladiti. Velika Britanija i Skandinavija bi tada bile slične severnoj Kanadi i Aljasci na pacifičkoj obali, gde nema cirkulatorne struje. Neki klimatski modeli pokazuju da bi u slučaju gašenja AMOC-a bavljenje poljoprivredom u Engleskoj bilo veoma teško. Osim toga, predviđaju se promene u padavinama, a prema jednom modelu američka prerija i Meksiko postali bi mnogo suvlji. Međutim, ova predviđanja su nesigurna. Moramo da zapamtimo i da ako se toplota ne prenosi do severnog Atlantika, ona ostaje u tropskim krajevima i dovodi do ekstremnog globalnog zagrevanja tropskih regiona. Postoji rizik da bi uslovi za život u tim krajevima bili uništeni. To bi moglo da dovede do velikih migracija iz tropskih regiona.

Predviđate da bi kolaps AMOC-a mogao da se dogodi do sredine veka, a da je šansa da se dogodi između 2025. i 2095. čak 95 odsto. Da li ljudi mogu da urade nešto da to promene?

- Uobičajeno shvatanje je da se promena u AMOC-u koju smo primetili dešava zbog toga što povećanje količine slatke vode koja se dodaje severnom Atlantiku sprečava potonuće hladne slane vode. Ova slatka voda dolazi iz ledenog pokrivača Grenlanda koji se topi, dolazi iz Severnog ledenog okeana, iz rečnih tokova i padavina. Sve ovo se dešava zbog globalnog zagrevanja. Zbog toga moramo da smanjimo emisije. Ono što naša studija navodi je da moramo to da uradimo mnogo brže nego što to planiraju velike države, do 2060. godine biće prekasno.

Mnogi naučnici tvrde da je ovaj jul najverovatnije najtopliji mesec otkako se mere temperature i možda čak i u poslednjih 120.000 godina, ali čini se da nedovoljan broj ljudi razume koliko brzo ljudska aktivnost menja klimu. Kako možemo to da promenimo?

- To je dobro pitanje za koje nemam naučni odgovor. Kao naučnik, mogu samo da govorim o neophodnosti akcije i da stanem potpuno uz Antonija Guteresa (generalnog sekretara Ujedinjenih nacija).

Poslednjih nedelja na Balkanu smo imali zastrašujuće toplotne talase, a onda i rekordne superćelijske oluje koje su prošle kroz pet zemalja, uključujući i Srbiju. Sa klimatskim promenama, da li će ovakve ekstremne klimatske pojave postati češće, nešto normalno?

- Nažalost, to je ono što se predviđa. S vremena na vreme vidimo ekstremne klimatske pojave poput toplotnih talasa, poplava, topljenja Arktika… koji nisu bili predviđeni klimatskim modelima. Čini se da su klimatski modeli previše konzervativni. To je, koliko ja razumem, razlog što je Međuvladin panel o klimatskim promenama (IPCC) procenio da je gašenje AMOC-a malo verovatno u 21. veku. To je zasnovano na projektnim modelima koji su verovatno previše konzervativni.

Šta su neke od najvažnijih promena koje društvo mora da napravi da uspori ili čak zaustavi globalno zagrevanje ili smo prošli tačku bez povratka?

- Moramo da implementiramo postojeće tehnologije u proizvodnju energije – energiju Sunca, energiju vetra, hidroenergiju… Moramo da ubrzamo zelenu tranziciju, električni transport… Moramo da čuvamo energiju u bolje konstruisanim kućama, da koristimo pasivno hlađenje i pasivno grejanje… Srednja klasa širom sveta mora da promeni navike, na način koji će im biti u redu. To znači da manje lete avionima, da manje jedu meso, da smanje potrošnju odeće…

(Telegraf Nauka)