Delfini se "skuvali" do smrti: Naučnici otkrili uzrok masovnog pomora, voda toplija nego u džakuziju

Kada je na desetine uginulih delfina pronađeno na obalama jezera tefe u brazilskoj Amazoniji čitav naučni svet se zabrinuo, a hidrolog Ajan Flihman odmah je poslat da otkrije zašto je došlo do smrti delfina. Ono što je otkrio ne samo da će zabrinuti, već i šokirati čitav svet.

Ono što su Flihman i njegove kolege otkrili bilo je zapanjujuće - brutalna suša i ekstremni toplotni talas koji su počeli u septembru 2023. pretvorili su jezero u ključali kotao. Voda u jezeru dostigla je temperaturu od 41 stepen Celzijusa - što je toplije nego u većini džakuzija.

Preporučujemo

Njihova otkrića, objavljena u četvrtak u časopisu Science, ističu uticaj globalnog zagrevanja na tropske oblasti i vodene ekosisteme, i pojavila su se u trenutku kada počinju klimatski pregovori Ujedinjenih nacija COP30 u Brazilu.

"Niste mogli ni prst da stavite u vodu", rekao je glavni autor Flihman iz Instituta Mamiraua za održivi razvoj u zapadnom Brazilu.

Prisetio se "psihološkog šoka" kada je video leševe amazonskih rečnih delfina i tukusija, druge vrste slatkovodnih delfina.

To je zanemaren problem, rekao je, dodajući da su tropska jezera, koja su od suštinskog značaja za bezbednost hrane i egzistenciju lokalnih zajednica, mnogo manje proučavana od onih u Evropi i Severnoj Americi, a smatralo se da su relativno stabilna.

Iako se ova studija fokusirala na 2023. godinu, još jedna rekordna suša pogodila je Amazon godinu kasnije. Takvi događaji postaju sve češći, teži i dugotrajniji kao posledica klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem.

Foto: MIGUEL MONTEIRO / AFP / Profimedia

Ukupno je tim posetio deset centralnoamazonskih jezera i utvrdio da je pet njih imalo izuzetno visoke dnevne temperature vode - iznad 37 stepeni Celzijusa, znatno više od uobičajenih 29–30 stepeni.

Najekstremnija merenja dobijena su na jezeru Tefe, čija se površina smanjila za oko 75%.

Prema podacima američke Komisije za bezbednost potrošačkih proizvoda, tipična temperatura vode u đakuziju iznosi nešto ispod 40 stepeni Celzijusa.

Zvaničnici Svetskog fonda za prirodu (WWF) Brazil saopštili su da je tokom krajem septembra 2023. pronađeno 153 mrtva delfina, uključujući 130 ružičastih delfina i 23 tukusi delfina. Obe vrste nalaze se na Crvenoj listi ugroženih vrsta IUCN-a, a tukusi delfini se smatraju čuvarima reka i "simbolom dobre sreće", prema sajtu RiverDolphins.org.

Ono što je čitav slučaj učinilo još neverovatnijim, rekao je Flihman, bilo je to što je ista temperatura zabeležena ne samo na površini, već kroz čitav dvometarski sloj vode. Koristeći kompjuterske modele, tim je identifikovao četiri ključna uzroka: snažno zagrevanje od sunca, plitke vode, nisku brzinu vetra i visoku zamućenost vode.

Ovi faktori međusobno se pojačavaju. Plitkost povećava zamućenost, što zadržava više toplote, dok slab vetar odnosi manje toplote, ostavljajući vodu izloženijom vedrom nebu i jakom suncu. Još jedan stresni faktor za vodeni život bio je veliki temperaturni raspon između najviših i najnižih vrednosti - sa dnevnim maksimumom od 41°C u Tefeu i noćnim minimumom od 27°C.

Iako se nacionalna i međunarodna pažnja uglavnom fokusirala na više od 200 mrtvih delfina zabeleženih u manje od dva meseca, oni su predstavljali samo vrh šire socio-ekološke krize, jer su i ribe masovno stradale.

Zabeležen je čak i cvat fitoplanktona koji je obojio jezero u crveno, dok su alge bile pod stresom, o čemu će biti reči u narednom radu koji je Flihman takođe koautor.

Da bi razumeli dugoročnije trendove, istraživači su analizirali NASA satelitske podatke počev od 1990. godine i otkrili da se amazonska jezera zagrevaju brzinom od oko 0,6°C po deceniji što je više od svetskog proseka.

(Telegraf.rs)